Његова каријера трајала је пет деценија, међутим, Голумбовски је сигурно оставио највећи печат на публику улогом Озрена Солдатовића у серији "Срећни људи". Глумом је почео да се бави већ као десетогодишњак, када је у Месној заједници на Црвеном крсту заиграо у представи "Син бркате чете".
Фото: В. Данилов
- За то што сам постао глумац најзаслужнији су мој учитељ Илија Јанковић и једна чистачица. Учитељ је у мени препознао глумачку склоност и дао ми улогу у представи, а нека чистачица је гледала ту представу и препоручила ме чувеном Бати Миладиновићу у Радио Београду. Десетак година касније уписао сам глумачку академију, у класи са покојним Зораном Радмиловићем, Станиславом Сташом Пешић и Петром Краљем. Касније нам се придружио и Милош Жутић, који је понављао разред да би био ближе својој великој љубави Оливери Вучо, то јест Катарини, која је такође била са нама на класи - рекао је у једном интервјуу.
Голумбовски се дружио са многим колегама, али најприврженији је био Петру Краљу. Нису крили да су делили љубав према пићу.
Фото: Душан Мишић
Прочитајте још
- Пера и ја дружили смо се на Академији свакодневно. Што на часовима, што приватно. У њему сам препознао част и поштење, што је веома ретко и изузетно код људи. При том је Пера симпатичан човек, духовит је, опуштен и, што је тада било јако важно, увек расположен за добру капљицу. Једном приликом, после гостовања у некој емисији, срели смо се негде око десет сати изјутра. Сели смо у бифеу "Ласта", причали и пили све док нисмо пали с ногу. Мислим да смо се растали тек негде око поноћи. Никад ми се није десило ништа слично. Дружење с њим је било веома лепо. Живот нас је мало раздвојио, између осталог јер сам престао да пијем из здравствених разлога. Током бомбардовања 1999. године имао сам мождани удар и од тада ни кап нисам попио - открио је глумац.
БОНУС ВИДЕО:
