Српски нападач Лука Јовић је пре неколико година отворио душу за стране медије и говорио о стварима из свог живота о којима је мало ко знао.
Док је Лука био дете, његова рођена сестра Милијана је била тешко болесна, дијагностификована јој је леукемија, али је она на сву срећу успела да победи опаку болест.
Тај период Лука никада неће заборавити, врло добро се сећа свих тих тешких момената кроз које је прошла његова породица.
Фото: Профимедиа
- Одрастао сам у месту званом Батар. Не очекујем да га знате, не брините. То је мало место са само 105 кућа у селу. Али за мене је посебно. Сећам се да је један човек из овог села рекао да је оно лепше од Париза. Тако се и ја осећам. Сви се скоро баве пољопривредом, и ако их питате у шта верују, рећи ће вам ово: Напоран рад и велике снове. Сви у селу штеде новац да помогну деци која иду на факултет или већи град да раде. Тако је било и за мене. Родитељи су радили вредно како бих нашао пут у животу. Када сам одрасао, тата је имао супермаркет, али ако би имао лошу годину, морао је да иде у банку да тражи кредит како би могао да ме води на тренинге сваког дана. Ујак ми је радио у Русији, али ако би чуо да имамо финансијских проблема, купио би ми копачке и тренерке, слао је новац тати када год је требало. Српске породице су такве, чини ми се, веома блиске, морало је тако да буде... - причао је током 2019. године Јовић за стране медије и осврнуо се на ситуацију са сестром Милијаном.
Прочитајте још
- Не говорим много о овоме, али када сам имао 9 или 10 година, старија сестра је била озбиљно болесна, то је био моменат који је обележио наше животе. Доктори су открили да има леукемију, била је јако дуго у болници. Мама је престала да се бави вођењем маркета како би бринула о њој - испричао је Јовић.
Фото: Профимедиа
Сећа се Лука тог момента када је чуо да је Милијана победила опаку болест.
- Током целе године, породица је била раздвојена, живео сам са татом и дедом, ишао у Звезду, док је мама била уз сестру. Било је то тешко време, али оно чега се највише сећам је осећај одласка кући у Батар после утакмица са Звездом. Једног дана, док ме је тата возио кући са тренинга, стао је и покупио ујака и рођака. Нисам знао шта се дешава, али онда сам схватио да имамо велико славље. Отишли смо кући и сестра је имала папирну капу која је личила на рођенданску. Рекли су јој да је излечена и тај нестваран осећај се тешко може описати, кад знаш да је све у реду, јер смо сви били престрављени јако дуго.
Фото: Профимедиа
Како је навео, Луки је управо сестрина победа дала мотивацију да у свом послу буде све бољи.
- Када је моја сестра победила болест, то ми је дало жељу за успехом, хтео сам да победим као она. Сан ми је био исти као код све деце у Батару, да играм за Звезду и да дам гол Партизану у вечитом дербију. Људи ван Србије можда неће разумети, Звезда је нешто што је тешко адекватно описати. Да ли можда знате за клуб због нашег тунела? Када дођу да играју против Звезде, кажу да изгледа уклето. Има графита, јако је мрачно, многи се плаше, али за мене је то нормално. Ишао сам кроз тај тунел са 8-9 година, када смо ми били маскоте као млади играчи. Кад осетиш атмосферу, не можеш да верујеш - испричао је Јовић.
БОНУС ВИДЕО:
