- Ово сам доживела и у свом личном животу, била сам поред свог оца када је умирао и он је дозивао своју маму и тату као да су били тамо - рекла је ова медицинска сестра.
Синфилдова је истакла да неки људи на самрти умеју да изразе жаљење због ствари које нису рекли или урадили. Такође, људи се могу осећати узнемирено, збуњено и немирно, а што су ближи смрти, то чешће халуцинирају, пише Њујорк Пост.
Ипак, већина људи на самрти само желе неког са киме би могли да поразговарају. Седење са члановима породице у тим тренуцима може да смири њихову анксиозност и те последње дане на овом свету учини пријатнијим.
- Како је смрт пацијента ближа, тако имају тенденцију да једу и пију много мање, постају уморнији и знатно успоравају ритам живота, а могу да доживе и озбиљне промене у свом понашању. Највише времена проводе спавајући. Све то изазива забринутост међу члановима породице, иако је то потпуно нормално - каже Марија.
Пацијенти углавном у последњих неколико сати свог живота промене дисање, каже ова здравствена радница, објашњавајући да оно постаје "плитко, спорије и да може да звучи чак и као нека врста шиштања".
Прочитајте још
- Понекад када се дисање промени и особа изгуби свест и више не може да разговара са породицом, не може да очисти секрет у устима или грлу, па долази до тог звука - објаснила је Синфилд звук шиштања, који највише подсећа на звук који производи змија.