Милићевић се присетио живота у Македонији и немилог догађаја који му се догодио на врхунцу каријере. За мање од сат времена нестало је све што је годинама градио.
- Људи су ме више приватно повређивали него пословно. После десет година у Македонији у року од 40 минута ми је испражњен цео стан. Имао сам камере, монтаже, лепо сам радио и зарадио фин капитал, уложио сам све. За пола сата све из стана се нашло на Косову и распродало се, а ја сам то наравно сазнао много касније. То је био велики стан у Скопљу, а блинд врата нису била обијена што је јако интересантно већ откључана. Испада да је неко некада узео мој кључ и направио нови... Не желим више ни да мислим на то. Очигледно је све морало тако да се деси. Све што сам зарадио нестало је за 40 минута, ни гаће ми нису оставили. Чак су и рутер понели, вероватно да ми поруче да нисам добродошао - говорио је Дејан и додао:
- Када видим на Википедији да пише да сам македонског порекла, полудим јер ја никакве везе са Македонијом немам осим што сам живео 10 година. Диван човек, Бранислав Јовановић понудио ми је да живим код њега и радим са њим док не станем на ноге. Сваку ноћ сам слао мојим драгим људима цигарете, лекове, гардеробу, све што је требало док је трајало бомбардовање. Након свега остало ми је два пријатеља у животу и захвалан сам Богу на томе. Ово што ја трајем 30 година и што изгледам овако божанствено је награда од универзума јер сам се увек трудио да помогнем и будем максимално коректан - изјавио је Милићевић и открио шта никада неће заборавити:
Фото: АТА имагес
- Када се све десило, као неко ко је подзнак рак помислио сам: "Ово је крај". Сео сам на под и говорио: "Океј, од сутра пиљара, добро јутро комшинице, како сте, требају ли вам јабуке? Продаваћеш дезодорансе, паризере, било шта". Али није све тако црно... Кренуо сам од нуле, никада нећу заборавити Весну Петрушевску и њихову певачицу Верицу Пандиловску које су ми одмах притекле у помоћ и у периоду бомбардовања а то ћу памтити док сам жив - причао је Дејан и открио како су изгледали сусрети са људима након што је испливао из проблема:
- Људи који ме дуго нису видели питају ме у фазону:"Не радиш више у Македонији?", ја само кажем "Не, пребацио сам се у Монте Карло и Азурну обалу, сада сам њихов фотограф и радим за најлуксузнији часопис на свету..." Тако људи воле да боцну, по изразу лица им се све види. Мени никада није било важно да ли је Свијалнац или Монте Карло, потпуно ми је свеједно, битна је енергија, љубав, дружење... Ваљда људи крећу од себе па се тако понашају и подбадају - рекао је Дејан гостујући у емисији "Није све тако црно".
Прочитајте још
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
