Ваведењем пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свет, започето је искупљење целог људског рода.
По обећању, да ће дете које им Господ подари, посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
У свечаној поворци, Марија је ишла свечано одевена и украшена, између мајке и оца, а иза њих кретали су се многи рођаци и пријатељи.
Све време присутни су били и божији изасланици- анђели. На улазу у храм, Марију је дочекао првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече и Крститеља и увео је у светињу, где је остала до своје 12 године.
После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Прочитајте још
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова.
Увек пада у време Божићњег поста, па је и славска трпеза посна. Без обзира у који дан падне, дозвољена је риба.
Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Народна веровања и обичаји
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.
У таковским селима био је обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале.
На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
