Хиљадама година су људи бојажљиво гледали у небо и стрепели од помрачења Сунца или Месеца, а многа од веровања која су тада настала, су се задржала до данас.

Занимљиво је да постоји неочекивано мали број истраживања која су се бавила стварним утицајем помрачење Сунца на људски психу.

И док можете да пронађете буквално хиљаде текстова о утицају ове природне појаве на хорскопске знакове, наука је заступљена у многом мањој мери.

– Током помрачења људи су приврженији једни другима и спремнији да успоставе нове друштвене везе са својом заједницом – наводи доктор Шон Голди, психолог са Универзитета Џон Хопкинс.

– То је емоција која мења ваш поглед на свет и често изазива и осећај стрхопоштовања и скромности, па чак и понизности – додаје Голди.

Психолог Дахер Келтнер са Универзитета Беркли у Калифорнији, каже:

– Страхопоштовање и осец́ај чуђења може утишати “мучни, самокритични, препотентни, статусно свесни глас нашег ја или ега” и оснажити нас и натерати да “сарађујемо, отворимо свој ум за чуда и да видимо дубоке обрасце живота”.

Међутим, овај ефекат помрачења Сунца је краткотрајан и његов максимални “рок” је 24 часа. Након тога се, по Голдијевим речима, враћамо својим уобичајеним начинима понашања.

Наравно, свако има своју теорију о утицајима помрачења, а илустрације ради чак је и НАСА својевремено објавила саопштење о стварним утицајима ове појаве.

Између осталог, НАСА наводи да помрачење не може да изазове губитак вида, да није истина да може да утиче на труднице, као и да су тврдње да помрачење Сунца може да затрује храну, потпуна глупост.

БОНУС ВИДЕО: