ПРВА ИСПОВЕСТ ДАНКИНИХ РОДИТЕЉА: Све је ЛАЖ,сем једне ствари

Наиме, родитељи Данке Илић су једва говорили о несрећном дану када се њиховој ћерки губи сваки траг. Са кнедлом у грлу први је проговорио Данкин отац, а онда се укључила и мајка која је јасног става да не жели да јој било ко изјављује саучешће пошто она у дубини душе верује да је њихово дете живо.

- Због свега што је изречено о нама и што смо блаћени на најгори могући начин нас двоје као родитељи, рекли смо да ћемо се јавно обратити када се случај реши односно када сазнамо целу истину о нестанку наше ћерке Данке - рекао је Милош Илић.

Ивана и Милош препричали су како је њихов срећан живот у трену претворен у кошмар из ког се кажу никад не излази.

Ивана и Милош кажу да не прихватају изразе саучешћа околине иако носе црнину од дана када је полиција саопштила да су се обистиниле најстрашније сумње, и да су њену Данку двојица радника ЈКП Водовод Бор Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић ударили службеним аутомобилом, убацили је у кола и када је касније заплакала да су је ти исти монструми удавили уместо да јој укажу помоћ.

Ивана изговора реченицу од које се кожа јежи на читавом телу:

Милош је био на послу у време нестанка ћерке, а објаснио је како су настале последње Данкине фотографије непосредно пред њен нестанак.

- Ивана ми се увек јављала где иде, као и када стигне са децом тамо где је кренула. Сликала је Данку и Лазу тада и послала ми слике са тог плаца. То је истина, само их је мени послала - каже, па наставља: - Био сам на терену, постављао инсталације по селу Слатина када ме је Ивана позвала. Вриштала је на телефон колико је плакала и рекла је: " Милоше, нема ми је Данка". Кренуо сам са колегом истог тренутка и јурио ка њој. Стигао сам пре полиције коју је Ивана звала чим је видела да детета нема.

Фото: Ђ. Грмуша

Данкине убице отац је видео при доласку и није посумњао ништа, а назвао их је људима:

- Кад сам улазио у Бањско поље ја сам лично видео та два човека у ауту. Нисам ја возио јер нисам возач, мој колега је возио и стао је испред њих и питали смо: "Људи, јесте ли видели једно мало дете?".Они су ми хладнокрво рекли "Не". Само Бог зна што ја тада нисам изашао из аута да проверим ауто. Ја сам под налетом адреналина отишао право горе где је кућа и кренуо сам да тражим дете. Кад сам ја стигао после минут, два стигла је и прва патрола. Тражили смо је и постало је јасно да је ситуација каква не треба да буде. Стизало је још полиције и људи су се окупљали. Врло брзо је било хиљаду људи, а верујем и више. Моји другари су је тражили на моторима, џиповима, по шуми и свуда около. Звали су ме са свих страна. Ту је све пречешљано и моји другови и пријатељи и полиција која је све урадила што се могло. Стварно је тако.

Живахни и насмејани дечак је све време трчкарао около и тражио пажњу родитеља, Ивана га је пратила, а Милош је проговорио о убицама:

- Не дај боже да их видим. Према ономе што нам је полиција рекла монструми су нам убили дете. Причали смо и са начелником полиције у Бору и са београдским. Они су нама рекли како се то све десило. Пратили су их преко ГПРС, кажу да су имали стајање ту. Открили су да су мокрили на тарабе, па су ишли на доле, па су ударили Данку и шта су урадили, па су имали још једно стајање и ја сам их срео доле. -

У свој муци Милош каже да би убице за њега били хероји да су девојчицу одвезли код лекара када су је ударили аутомобилом.

- Да су шта год урадили са дететом, али ваљано, да су јој помогли, да су је однели код лекара или да су стали код неког комшије и питали чије је дете које су ударили верујете ми да би они за мене били највећи хероји. Али, пошто су ово урадили што јесу, односно што полиција каже да су признали, ја немам речи за њих. Монструм то је блага реч за њих. Смртна казна није за њих, то би била награда за њих. То треба да робија до краја живота и то што ће тамо да им раде није мој него њихов проблем.

Фото: АТА имагес, Друштвене мреже

Ивана се жали да су јој ноћи најтеже када син заспи, а она остане будна са супругом да оплакује ћерку.

- Не дао бог никоме такву и толику бол. Од овог се не опоравља. Моја агонија је почела од тренутка кад је из дворишта Данка нестала.

Разара је изјава мајке убице

Ивана каже да је страховито повређују непознати људи коментарима на друштвеним мрежама, а шок изјава мајке убице Светлане Драгијевић је страховито узнемирила.

- Много ме све то боли, причају да сам децу добила са другим мушкарцима, а не са Милошем. Износе разноразне покварене теорије, а поготово кад сам прочитала да је мајка тог човека изјавила да је Данка жива и да ја знам где је и да сам крива за све - ширећи руке истакла је Ивана.

Додаје да су и неки људи који их знају учествовали у ширењу гласина па истиче пример угоститељке која је изјавила да у јануару Данка није знала да хода.

- Она је видела Данку да је у колицима, а дете је било поспано па је зато лежала у колицима. Иначе, она је проходала још 7. маја дан након првог рођендана и у тренутку нестанка је сигурно ходала - истакла је млада мајка. Њој је стало да изрази захвалност полицији која је од почетка ангажована на случају у нади да це се разрешити све до краја - Хвала свима из полиције, то желим да кажем, јер осећам да нисмо сами у свему - истакла је.

Фото: М. Колашинац

Увек је трчала за братом, али кобног дана...

Родитељима од свега најтеже пада када их син пита где му је сестрица која је највише била везана за бату.

- Данка је радознала девојчица, другачија од брата, али је незгодно да их поредим. Везана је за оца и за мајку. У последње време је када на пример одемо код мојих и спустим је хтела да је подигнем и узмем у наручје, требала јој је та блискост. Иначе највише је везана за брата, трчала је за њим, али тог дана је отишла од њега - изговорила је Ивана спуштене главе.

Милош је каже имао посебну везу са ћеркицом.

- Са обоје деце сам везан чврсто, али за Данку сам осећао некако већу приврженост, ваљда зато што је ћеркица - тужно каже неутешни отац.

(Република)

БОНУС ВИДЕО: