Оливера и Ђорђе Балашевић били су синоним за љубав и складан брак у којем су били четири деценије. Упознали су се неочекивано, а емоције су се јавиле истог тренутка, чувени панонски морнар је истакао да је знао при првом погледу да је она права, али да је освоји није било лако.

Фото: Јутјуб принтскрин/ РТС/ЂОРЂЕ БАЛАШЕВИЋ ОФФИЦИАЛ

 

Њихова љубавна прича је попут прелепог романтичног фима, а почиње сусретом на једној телевизији, где су се први пут сусрели. Наиме, обоје су били гости у једној новосадској телевизији. Оливера је тада гостовала у спортском програму као репрезентативка у спортској гимнастици, док је Ђорђе био гост у музичком делу. Млада студенткиња из Новог сада није ни слутила да ће се до ушију заљубити у већ популанрог младића са гитаром.

Управо због те љубави врсна гимнастичаркаје била на животној раскрсници, морала је да бира да ли ће предност дати емоцијама или спортској каријери.

- И ту ја превагнем као пета дисциплина. Једном приликом гледали смо заједно утакмицу Хајдук-Хамбургер. Одједном Оља пребаци руку преко мог рамена и каже: "Овај Златко Вујовић је опасан фудбалер." - испричао је Ђорђе Балашевић у децембру 1981.

 

 

Према његовом признању, тада је рекао сам себи: "Нашао сам праву особу, пријатеља који се разуме и у друге ствари. Женим је одмах – готово је!”.

Прво су постали родитељи, када је дошла на свет њихова прва ћерка Јована, а онда су и шест година касње коначно изговорили и то судбоносно "да", али у тајности - усред радне недеље.

- Мало сам се тога бојао, јер сам доста формалности избегао у животу. Кад сам матурирао, била је то права прилика да обучем одело, али сам то избегао стицајем околности, нисам дошао на прославу. Ни касније никад нисам био у оделу - био је искрен певач.

Наглашавао је да нису желели гламурозну прославу.

- Хтео сам да се венчамо 15. августа кад је најтоплије, да бих могао бити у некој мајици. Договорили смо се да то ипак буде 7. маја, јер је била неизвесна ситуација око мог доласка из војске. Као хранитељ породице нисам то био и формално. Документ је био јако важан. Али нисмо желели никакве церемоније и помпе. Одабрали смо четвртак. Нисмо хтели да то буде ни субота, ни недеља, јер су се баш тада венчавали неки моји пријатељи и нисам хтео да се сретнемо и да се диже нека фрка, да нешто вриштимо, скачемо… Никоме ништа нисмо рекли, покупили смо се на брзину, чак смо мало и закаснили - испричао је једном приликом Ђоле.

Међутим, неки пријатељи су успели да "провале" њихов план, те су их већ чекали у сали за венчања код матичара. Њихова кума Биља је дошла у задњи трен, Долетов кум и дугогодишњи сарадник Борчек није ни знао о чему се ради, легендарни песник му је само рекао да понесе личну карту и да је у питању неко снимање.

Фото: Д. Миловановић

 

- Оља је имала лепу белу хаљину, само без оних "џиџа" на глави. Била је то мала, слатка церемонија коју смо после наставили код куће, строго уз сендвиче. Осећао сам се добро, као да нисам младожења. Био сам у елегантним црним панталонама, вечерњим, и ципелама с добрим елементима патика, нисам баш хтео да обујем патике из поштовања према супрузи - присећао се својевремно Балашевић.

Стил