Глумица Цвијета Месић има позамашан списак филмова и серија у својој богатој каријери, као и улоге које је умела да изнесе на један природан и њој својствен начин.
Иако је јавна личност, не воли посебно да се медијски експонира, те је нећете наћи на неким насловницама, као што то није био случај ни када је била млађа.
Рођена је у Београду 1948. године, Цвијети су одмалена природно ишле од руке ствари које се тичу глуме и јавног наступа, тако да се за њу није ни опредељивала него је после гимназије лако уписала Академију.
Седамдесете и осамдесете године су очигледно биле најпродуктивнији период у њеној каријери. Како је навела за часопис "Нада", у једном тренутку њене каријере је била и ''забрањена'', пренео је Yугопапир, када је крајем 70-их година прошлог века одбила главну улогу у једној представи.
Прочитајте још
- Године 1977/78. играла сам по 15 представа месечно. А онда сам једном приликом одбила главну улогу, што је било незамисливо. И казнили су ме. Уследила је пауза, рекла је глумица.
Имала је један брак који се завршио тихо завршио, као што је и почео, јер глумица никада својим приватним животом није таласала по медијима. Како је раније говорила за горе наведени часопис ужива у слободи али јој је жао што нема деце:
- Ценим слободу и захвална сам животу што ми је пружио шансу да се толико бавим собом. Ово што сам сама, сматрам значајним периодом свог живота. И ако једног дана направим заједницу, мислим да ћу у њој бити боља. Мислим да ћу тада умети и много боље да се прилагодим, да учиним све оно што пре осам година нисам била у стању. Кажем, ако се брак догоди, јер то сада не знам. Само знам да бих веома волела да имам децу. Било би идеално да имам децу с човеком с којим бих живела у два одвојена простора. То бих свим људима предложила, јер мислим да то чува брак, открила је Цвијета.
После смрти глумца Жарка Лаушевића се обратила јавности и пожелела да се и на тај начин опрости од свог кума и дугогодишњег пријатеља.
- Врло је тешко када ти неко тако близак оде. Жарко и ја се знамо тридесет година, били смо у ЈДП-у, а независно сам упознала и његову жену Аниту. Имамо дуготрајно пријатељство у којем смо лепе и лоше ствари пролазили заједно. У време бомбардовања, Анита и Жарко су решили да се венчају, па смо Гага Николић и ја били кумови. Жарко је био велики глумац, светски, али оно што је такође битно – он је био један добар, племенит и частан човек. Тако да је мени била част што познајем таквог човека и што ми је он близак пријатељ. И све смо се с годинама више упознавали тако да су ми он и Анита постали породица. Одлазила сам и код њих у Њујорк, имам породицу која тамо живи и замислите како је чудна судбина, просто невероватно, потрефило се да смо и у Њујорку живели у истој кући, на истом спрату, врата преко пута врата. Ујутру смо се скупљали у пиџамама и пили кафу, био је то живот који смо делили. То јутро када је изашао из затвора дошао је код мене. Тих година сам га још боље упознала и видела колико је он честит и частан и како никада није могао себи да опрости. Племенити људи то не могу да превазиђу, испричала је глумица за Недељник након смрти свог кума и колеге.
(Глоссy)