Раде и дан данас пуни кафане и клубове, а неретко пева и по пет дана у недељи.
Фото: Јутјуб принтскрин/Раде Лацковиц
- Дуго већ трајем и радим пуном паром све ове године, хвала Богу. За то мислим да су заслужне моје песме и мој професионалан и људски однос, како са публиком, тако и са власницима клубова, менаџерима. Заиста радим пуно, на пример у прошли петак сам у Љубљани имао два наступа за ноћ, прво на пунолетству као изненађење, па после у клубу. Када је рођенданско славље завршено, сви су опет дошли у клуб и журка је настављена.
Недавно је у Новом Саду певао тако што је цело вече стајао на гајбици.
- У Новом Саду је била прелепа журка у пивници, а била је таква гужва да ја буквално видим само госте који су тик уз мене (газда није стигао да постави бину). И онда кажем власнику објекта да донесе или столицу или гајбу, тако сам стајао два сата на гајби, а за журку је остало да се прича и поставио сам тежак задатак свима који су били пре мени и касније који буду долазили.
Поред музике његова породица дуги низ година бави се и угоститељством. Љубав према оба занимања наследио је и његов син Јован.
Прочитајте још
- Моја супруга је рођена у угоститељској породици. Моја ташта Зора је била најпознатији угоститељ у Франкфурту, дакле угоститељством сам почео да се бавим преко супруге. Ми смо за свадбени поклон добили ресторан од родитеља моје жене и доста колега је ту долазило, на пример покојни Шале (Шабан Шаулић), Саво Радусиновић, Снежана Ђуришић, Кемиш и Зорица, Баја и многи други. Имали смо нашу сјајну храну, али и интернационалну. Супруга се сада мало повукла и дала је сину хотел у Алтенминстеру код Аугзбурга. Тај хотел је као дворац и ради изванредно, зато мој син и не стиже да се посвети толико музици, а поред тога гаји и два синчића Александра и Теодора. Ту су гости 95 посто Немци, дивни су гости. Од јела доминирају балкански специјалитети.
Певачу остаје жал за јединим, а то је време које проводи са својим унуцима.
- Нажалост са унуцима не проводим времена толико колико бих желео и колико би требало јер природа мог посла је сурова. Понекад, ма колико све бајно изгледало, има и ова друга страна медаље.
Република
