На додели Лауреус награда у Мадриду, где је главно признање за спортисту године поново припало нашем Новаку Ђоковићу, имали смо прилику да видимо много великих имена из свих области.

Једна од најзапаженијих била је славна румунска гимнастичарка Нађа Команечи, која је прошетала црвеним тепихом у стилу холивудске диве, одевена у чипкасту сукњу и јакну инспирисану бајкерским.

ФОТО: Профимеда

 

То свакако иде уз њен статус поп звезде, који је изградила паралелно с великом спортском каријером, а све је постигла на путу пуном трња и патње.

Нађа Елена Команечи рођена је 12. новембра 1961. године у Онешти, као ћерка Георгија и Стефаније-Александрине. Занимљиво је да је име добила по глумици у једном руском филму који је њена мајка гледала у другом стању, а поред ње је у породици одрастао и њен млађи брат Адријан.

Већ са шест година, Нађа је почела да тренира гимнастику у школи у близини њене куће, код чувеног мађарско-румунског тенера Беле Кароља. Имала је само девет година када је почела да се такмичи, а већ с десет је учестовала на интернационалним такмичењима.

Каријера Нађе Команечи – успех и сјај

 

Први озбиљнији успех постигла је на Европском првенству, када је победила у вишебоју и свим појединачним дисциплинама осим у партеру, где је била друга, па је проглашена гимнастичарком године.

Нађа Команечи имала је само 14 година када је постала главна звезда Олимпијских игара, које су се те 1976. одржавале у Монтреалу. С највишом оценом је прошла на двовисинском разбоју, а на овим Играма освојила је пет медаља и постала једна од најмлађих освајачица олимпијског злата у историји ОИ.

Била је изузетна и на ОИ у Москви 1980, када је на греди освојила злато, као и у партеру, а око врата су јој сијала и два сребра, у екипној конкуренцији и у вишебоју.

Збунила и компјутер

Мало је познато да је Нађа била прва која је освојила десетку у историји гимнастике, а затекла је чак и компјутер, који није био спреман за резултат 10.00 јер је програмиран само за три цифе, па јој је уместо оцене коју је заслужила дао јединицу. Она је на то почела да плаче.

 

 

– Сећам се да сам вежбу урадила прилично добро, али не савршено. Сећам се да нисам гледала у семафор, али сам обраћала пажњу на своју равнотежу након што сам завршила вежбу. Тада сам чуо велику буку у сали. На семафору сам прво угледала број 073, који је био мој такмичарски број, а затим и резултат 1,00 испод тога. Била сам у шоку. Ништа ми није било јасно – испричала је касније.

Није била ни свесна колики је то успех – она се гимнастиком бавила због медаља, а не због оцена.

Након ОИ у Монтреалу преко ноћи је постала једна од највећих спортских звезда и синоним за гимнастику, а потом је доживела мрачну и тешку причу.

Живот Нађе Команечи – мука и бол

Како је испричала по доласку на америчко тло, сала Беле Кароља била је и њена мучионица и утомчиште.

 

 

Тренирала је шест до седам сати дневно, док је Карољ од ње захтевао савршенство и није пристајао на мање, али било је то једино место на које је могле да побегне од мрачне свакодневице.

Како је касније откривено, изгладњивање је било уобичајено код Кароља: девојке су јеле пасту за зубе пред одлазак на спавање од глади, а некада су биле толико жедне да су биле воду из ве-це шоље. Било је булимичних, а све су се извештиле у крађи хране. Како је Нађа Команечи испричала једном приликом је добила шамар због јела, једном није јела три дана, а Бела је имао обичај да једе кромпир и одреске док га гладне девојчице гледају.

– Био је насилник, стварао је страх у својим гимнастичаркама. Када сам много година касније разговарао са Нађом, пребледела је од ужаса када је чула његово име. Био је љубоморан. Када би му причали о Нађиним успесима, поцрвенео би од беса. Он је веровао да је заслужио златне медаље, а не Нађа – навео је румунски новинар и писац Стејарел Олару, који је имао приступ извештајима Секуритатеа са којих је скинута ознака тајности након пада комунизма.

Како је открио, Нађа је праћена и посматрана, а сумњала је да на њу мотре чак и људи из њене близине.

Само годину дана након што је у Монтреалу постала светско чудо, покушала је да изврши самоубиство тако што је испила избељивач. Није могла да се носи с притиском и славом, напорним тренинзима, па је доживела нервни слом.

– С једне стране, било ми је драго што сам то урадила, што сам завршила у болници. Било је то први пут у животу да нисам морала да идем да тренирам – рекла је Нађа за Лифе.

Опорављала се дуго и у међувремену згојила, па су јој забранили да се такмичи неко време, али се вратила у Москви још јача.

 


Нађа је, у складу са својим годинама, почела да се заљубљује у годинама у којим је од ње очекивано много, а ступила је у тајну везу с глумцем и певачем Стефаном Баницом. Затруднела је, а потом је тајна служба посетила Баницу да га примора да је напусти. Када је то чула, Нађа је доживела побачај и поново покушала да изврши самоубиство.

– Мој живот је добио свој нови мрак. Нисам имала примања, моја породица је гладовала. Такође, увредљиво је што нисам смела да путујем. Како је моја каријера била уништена, више нисам имала разлога да будем срец́ан. Само сам морала да слушам без питања, баш као што сам радила целог живота. Да Бела није пребегао, наравно да би ме и даље посматрали, али његов потез је био као рефлектор који ме је заслепео као никада. Била сам њихов затвореник. У ствари, то сам била цео свог живот – рекао је Нађа Команечи.

Неколико недеља пре пада комунизма у Румунији и свргавања Чаушескуовог режима, у новембру 1989. године, Нађа је побегла из Румуније и у Америку. Док ју је у САД чекао Бела Карољ, који је у међувремену емигрирао са супругом Мартом, она му се није јавила – испоставило се да ју је Константин Панаит, који јој је помогао да побегне из Европе, држао заточену и искоришћавао њену популарност. Наплаћивао је њене интервјуе и, верује се, зарадио око 200.000 долара, док Румунки није припало ништа.

Тек годину дана касније, она је успела да се ослободи уз помоћ јдног пријатеља и почела да живи у канадском Монтреалу.

 

Запад је обожавао Нађу Команечи, чудо од жене и девојку тешке животне приче, а она се није крила од јавности – постала је модел, рекламирала разне справе, присуствовала промоцијама...

Средином деведесетих верила се с Бартом Конером, ког је упознала још давне 1976. Тада су се срели трећи пут, а он је још седамдесетих оставио утисак на Нађу када је "скакутао по аутобусу ћаскајући са свима".

Заказали су венчање у Румунији, у манастиру Кашин близу Букурешта. Нађа је желела да јој кум буде тадашњи председник Румуније Јон Илијеску, што је он уз захвалност одбио, али је био домаћин свадбе.

Конер је због спортисткиње крштен у православној цркви, а међу званицама свадбе биле су велике светске звезде попут Арнолда Шварценегера, Џимија Конорса, Роберта де Нира...

(Глоссy)