Многи људи више воле ову врсту рибе због приступачне цене и погодности при њеном спремању, јер у односу на речну рибу ослић има много мање костију. Нажалост, у поређењу с бакаларом, пастрмком и шараном, ослић је мање популаран.
За разлику од осталих риба које се могу наћи у продаји, само ослић нема главу. Једини разлог зашто је то тако јесте транспорт, пошто се ослић највише лови у југозападном делу Атлантског океана, у Аргентини, Уругвају, Средоземном и Црном мору, јужним деловима Африке, у југоисточном делу Тихог океана, Перуу и Чилу. Продавци такође истичу да је то чест случај и са лососом.
Ослић је грабежљива риба чија је популација импресивна, иако стручњаци сматрају да је смањена због активног улова. Величина одраслог ослића је од 30 цм до 1,5 метара. Припада монотипској породици која обухвата 16 врста. Ослић већину времена проводи у дубини, а више расте у лову.
Због прекомерног лова ослића на појединим местима забележено је драстично смањење бројности ове рибе. Улов ослића у европском делу је доста испод нивоа, будући да су количине ове рибе поприлично исцрпљене у Црном и Средоземном мору. Постоји неколико разлога за то - еколошки проблеми, нелегалан лов, пецање мањих риба и нерегуларан риболов.