Губитак родитеља је једна од највећих боли коју човек доживи за живота, а управо кроз то је прошла тада десетогодишња девојчица Дора, која три године после мајчине смрти још увек не може да прежали да је нема.
Дора је на ТикТоку испричала потресну причу о љубави, недостајању и о искушењима које нам живот намеће.
- Моји родитељи су се упознали на мору 1993. Мама је радила као спремачица, а тата је дошао са друговима и они су се дружили, а потом разменили телефоне. Мама је живела у Прибоју, а тата у Шапцу, а 1994. мама је дошла да живи овде у породићној кући у Шапцу. Венчали су се 1995. и добили најстарију сестру Кику. Били су срећни. 2000. је на свет дошла моја сестра Теа, Кика је већ била велика, а затим 2011. на свет долазим ја - започела је своју причу тринаестогодишња Дора.
Живели су срећно, како каже, све до 2018. док мама није отишла на Малту како би зарадила паре:
- Међутим то није ишло по плану, па јој је тата сваки месец слао паре. Требало је да сви дођемо да живимо на Малту, али ништа. Мама је отишла да живи у Београд да нико не зна. Тамо упознаје друга Патрика. Тата је то све сазнао и сазнао је да то није било само другарство и 2019. је затражио развод. Ту настаје прави пакао. Даноноћне свађе, препирања итд... Убрзо након тога долази центар за социјални рад и видели су све и питали ме да ли желим да живим код тате или код маме. Мој одговор је био: "Код тате".
Убрзо након тога, како је испричала, тата и мама се разводе. Мама налази другог човека и удаје се за њега:
- Када сам први пут дошла код њих, питала сам маму: "Мама, да ли могу да спавам са тобом?" где на то добијам његов одговор: "Не може, велика си девојчица". И тако је било сваки пут кад год би долазила. Сећам се то је био четври пут и поставила сам му исто питање, а добила сам одговор: "Излази напоље!" и онда је рекао: "Викторија она сутра иде кући и - не занима ме!".
Мама је, каже, тако морала да уради. Међутим, у октобру 2021. мама завршава у болници због короне.
- Борила се месец дана. Ја сам 15. октобра рекла Синиши: "Када мама буде изашла, реци јој да је волим". Рекао је: "Добро". Сећам се добро 16.11.2021. Кика и ја идемо заједно и Кики звони телефон и тада сам чула реченицу из Кикиних уста: "Мама је умрла". Нисам могла да верујем, улазим у учионицу и пита ме учитељица: "Шта је било?" и када су чули, сви су остали у шоку. Као и ја - прича она.
Мамина сахрана је била 20. новембра 2021, а, иронично, њен рођендан је био дан касније.
- Ишли смо до маминог и његовог стана после сахране и у орману је била жута кеса у којој се налазио мој поклон за рођендан који није стигла да ми да. Данас скоро три године касније, и даље размишљам о њој и како би било лакше да је ту. Почивај у миру, мама. Воли те твоја Дора.