Два пута у години прослављамо овог светитеља, и то 9. октобра када се сећамо његовог упокојења и 21. маја, јер на тај дан из његовог гроба се шири чудесни и како верници кажу лековити прах.
Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус када их је позвао за своје ученике, апостоле.
За Јована Богослова се каже да је био омиљен Христов ученик. Једини је он, са Светом Богомајком остао под крстом распетог Господа, не напуштајући га, обећавши да ће он чувати Богородицу и служити је све до њеног успенија.
Био је прогањан, понижаван и мучен. За време које је провео у прогонству на острву Патмос, написао је чувено Јеванђеље и Откровење, а по доласку на престо цара Нерве, био је ослобођен и вратио се у Ефес.
Ту је наставио да преводи незнабожце у хришћанство. Имао је већ више од сто година када је зашао је са својих 7 ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је старац легао у гроб и његови ученици су га сахранили.
Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и лековит. Тим прахом народ је лечио многе болести.
Верује се да на данашњи дан људи са села треба да одмарају своју стоку, жене да не дирају плетиво, маказе, ни игле да не би мишеви гризли рубље.
У неким местима ударају у амбаре да се мишеви разлете, а у многим крајевима у ове дане почињу свадбе, које трају по три дана.
Тропар (глас 2):
Апостоле Христу Богу возљубљене, ускори избавити људи безотвјетни, пријемљет тја припадајушча, иже падша на перси пријемиј; јегоже моли Богослове, и належашчују моглу језиков разгнати, просја нам мира и велија милости.
БОНУС ВИДЕО
