Торнадо се увек везује за континенталне делове, а у ствари за ову појаву не постоји просторно ограничење, само се негде дешавају чешће, а негде ређе. Када је реч о Србији, ако имамо суперћелијске олује, можемо имати и торнада, јер су само оне способне да га продукују.
Прошле године смо се сви упознали са суперћелијском олујом, од којих се и сада страхује. Подсетимо, како је већ рекао за "Блиц" директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) проф. др Југослав Николић, да глобални пораст температуре свакако може допринети порасту оваквих олуја.
Директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) проф. др Југослав Николић каже за "Блиц" да не постоје просторна ограничења за торнадо, и да се он може јавити било где.
- Да би се се он догодио, неопходно је да се испуни читав низ атмосферских услова који до торнада доводе. Осим повољних профила температуре, влаге и нестабилности, неопходно је и јако смицање ветра у слоју од површине Земље до 1 километар висине, смицање по интензитету и по правцу. Такође, неопходно је да су и нивои кондензације и слободне конвекције у атмосфери "постављени" релативно ниско, што уз одговарајући профил ветра, представља оптималне услове да стуб ваздуха силовито заротира. У неким деловима света, као што је алеја торнада у Америци, овакви услови се осматрају релативно често, али у нашој земљи веома ретко. У Србији су вртлози најчешће типа тромбе и понекад се јављају у више наврата током једне летње сезоне, док се у појединим годинама уопште не осматрају - каже проф. Николић.
Торнадо својствен суперћелијским облацима
Како је он објаснио за "Блиц", само суперћелијске олује су способне да продукују крупан град пречника већег од 5 центиметара, али и торнадо, који се не јавља при другим типовима грмљавинских облака.
- Торнадо је својствен суперћелијским облацима и веома ретко се осматра у нашим крајевима - каже проф. Николић.
За разлику од торнада, за пијавице није потребно да облак буде суперћелијски.
- Пијавице представљају стуб ваздуха који ротира изнад водене површине - мора или језера, и у нашем региону најчешће се опажа на обалама Јадрана. За настанак пијавице није пресудно да облак буде суперћелијски. Према томе, оне настају или из кумулуса конгестуса (Цу цон) или из несуперћелијског кумулонимбусног облака. Слично важи и за тромбу, која се за разлику од пијавица, јавља над копном - рекао је саговорник "Блица".
Бујичне поплаве током лета
Додаје и на шта ће све утицати климатске промене, и као једну од последица глобалног загревања издваја бујичне поплаве током лета.
- Оне директно утичу на повећање броја тропских дана и ноћи, повећање броја топлотних таласа и суша, али и на периоде екстремних киша између њих. Последица глобалног загревања која би стога у наредном периоду могла бити највидљивија у нашим крајевима, осим пораста температуре и повећање сушних периода, у летњем периоду јесте и повећање честине и интензитета бујичних поплава као последица интензивирања краткотрајно обилних падавина локалног карактера - напомиње проф. др Југослав Николић директор РХМЗ.
БОНУС ВИДЕО
