Прича се да имате проблема са штитном жлездом…
‒ Јесте. То је једна аутоимуна болест штитне жлезде која ствара повремене проблеме, али чим сам кренуо са редовним терапијама, онда је све у реду. Свако јутро попијем по једну таблетицу и то је то. Жене углавном оболевају од те болести, али ето, мене је задесило и носим се са тим како знам и умем. Касније сам сазнао да доста мојих пријатеља има Хашимото синдром, а ја сам га имао дуго а да то нисам ни знао.
Снимили сте песму за коју кажу да подсећа на стил Ђорђа Балашевића. Да ли вам то импонује?
‒ Ко год је чуо песму, рекао је: „Јао, ово ми много личи на Ђолета.” То је за мене велики комплимент, јер је Ђоле непоновљив. Нажалост, отишао је на онај свет, не само он него и многе моје дивне колеге.
Шта се дешава са концертима који су се одржавали Осмог марта?
Прочитајте још
‒ Осми март је увек интересантан за концерте, али ја нисам власник дворана, па да могу да одређујем када ће бити неки концерт и да знам када је слободан простор. Увек сам се прилагођавао. Ако има неко спортско дешавање или да је неко од колега пре мене заказао, изволите, нема љутње. Мислим да ћу овај Осми март певати ван Србије.
Због тог 8. марта сте добили надимак „пола-човек, пола-Осми март”, да ли вам се он допада?
‒ Да, има истине у томе, има. Ти осмомартовски концерти су били јако посећени. Имао сам пет-шест Београдских арена, 40-ак концерата у Сава центру.
Где су вам бркови?
‒ Бркови су отишли, а можда се једног дана врате. Било је интересантно, а онда сам имао неких проблема са кожом, па ми је сметало бријање. Сада кад гледам те слике, морам да кажем да су ме поприлично остарили (смех).
‒ Супруга је добила новог мужа после 40 година брака (смех). Маја и ја смо већ 44 године у браку и ако бог да, да доживимо и 50 година, да прославио златну свадбу.
Пратите ли „Звезде Гранда”?
‒ Не увек. Некад ме супруга зове, па ми каже: „Брзо дођи да чујеш како овај пева.” Концепт такмичења је прерастао у један шоу-програм певача професионалаца више него аматера. Људи више прате шта ће ко коме рећи из жирија него то певање. Много има певача, и нека их има. За сваког има места. Боље да сви певамо него да тугујемо.
Кога бисте издвојили од млађих колега?‒ Ја сам слаб на Стевана Анђелковића. Упорно желим да он направи велику каријеру. Много ми је драг. Јако је васпитан. Наш први сусрет је био предиван. Ја сам седео у авиону, он ми је пришао са „господине Самарџићу…”, а у том авиону је било доста његових колега који то нису урадили. Милена Ћеранић је дивно отпевала једну моју песму. Морао сам да јој честитам на томе. Даље, слаб сам на Милицу Тодоровић. Она је један изузетан вокал, пева вансеријски. Духовита је, шармантна. Па зар мислите да би њу Куста узео да глуми да нема талента и за глуму.
Да ли сте размишљали, шта бисте били да нисте певач?
‒ Вероватно бих правио гитаре. Ја сам гитароман, па ето, то бих радио.
(Објектив)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
