Бизнисмен Аца Булић каже да је својевремено чувао у својој кући брата покојног Џеја Рамадановског, чувеног Џамба Ису, па је и тада ризиковао да и сам упадне у проблеме, те му је глава била малтене у торби.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/АмиГ Схоw
- И Џеја и Џамбу сам обожавао. Џамбу сам обожавао, јер сам ноћи и ноћи у казину провео поред њега. Видео и када је био пијан и кад није био пијан.
Он је волео мени да прича те неке догодовштине, шта се дешавало по домовима, ко је кога тукао, ко је био најјачи, ко је био најопаснији. И мене је то тада у то време занимало. Имао сам супер релацију са њим. И све ово кад се десило, људи неки причају неке приче, чак и да је мој отац умешан. Могу да ти кажем сада да сам га спасио то вече када је то било у казину, да сам причао са њим, склонио га код мене у стан. А сви живи су га јурили. И Аркан и разни људи - рекао је Булић и по први пут открио шта је претходило његовом убиству:
- То је било у казину Зона Замфирова, у Јусиној коцкарници, преко пута Ступице. Пре тога је била Београђанка, па мој Јуса отворио Зону и то је било место где су долазили сви живи. Ја се сећам као клинац, дођу Амонијак из Земуна, дођу са Новог Београда, са Вождовца. Ниси знао ко је опаснији у то време. Понекад је био неки инцидент, али није било страшно. Један од већих инцидената је тај са Џамбом. Он се тада напио и у једном моменту ми је причао да га не воле, да неће да га пусте, јер је циганин, да је храбрији од пола њих. И онда је прво пуцао у правцу крупијерке која је тада радила тамо за столом, али није пуцао директно у њу, него у њеном правцу да је уплаши. Ја га тада склонио, мало смирио ситуацију, а он је пуцао у постер Српске добровољачке гарде, Жељко са оним тигровима. Али то су сви другачије протумачили него стварно што се десило.
ФОТО: Фејсбук / Легденде деведесетих/Н. Параушић /ата
- Ја сам га тада склонио у неки стан, јер сам знао шта ће се десити. Дошли су сви живи, дошао мој Јуса, ја сам му објаснио, али био је и он љут зато што је био казино, зато што то не треба да се ради, али не до те мере да га убију. После месец дана су га убили. Он се сам појавио у казину на вратима код Жељка у Београђанци и хтео је да исприча шта се десило...или није могао да поднесе то бреме да га неко јури. Такви су типови били, нису они били као данас, да се мало повуку, па да ти врате. Хтели су одмах да реше, лицем у лице, није било ту неког страха. Из ове неке перцепције то није требало тако да се деси. Мислим да су околни људи ту више утицали него ови прави што су требали да донесу одлуку да ли да преживи или да не преживи. А има прича за мог Јусу зато што су они неколико година раније радили заједно, јер су били на вратима у клубу Нана. Био је ту исто неки инцидент, неко пуцање између њих двојице, али није био нико повређен. И ја сам их гледао сто пута после тога како седе и причају и о његовој породици и о Јусиној, тако да тотално другачије време.
Прочитајте још
