У Савском језеру на Ади Циганлији у Београду појавила су се необична бића која су привукла пажњу многих купача. Реч је о слатководним медузама које су потпуно безопасне и безазлене, како је за портал МОНДО рекао професор у пензији Александар Хегедиш из Јавног предузећа Ада Циганлија.
"Слатководне медузе су се појавиле 60-тих година прошлог века и оне су дошле негде из Азије, из Кине и прошириле су се по целом свету јер се лако преносе са веслачком, пливачком, пецарошком опремом и тако даље. То није ништа необично. Медузе се сваке године појављују у Савском језеру у већој или мањој количини и потпуно су безопасне и безазлене", започео је разговор саговорник.
Објаснио је да њих обично примете деца у плићаку и донесу их родитељима. Према његовим речима, онда се родитељи мало уплаше јер не знају да ли су опасне или нису.
"Оне уопште нису опасне, не жаре ништа", казао је.
Професор у пензији Александар Хегедиш из Јавног предузећа Ада Циганлија напоменуо је да појава медуза у Савском језеру није везана за квалитет воде.
"Постоји неко мишљење да су оне повезане са квалитетом воде, међутим нису", навео је.
Трава у Савском језеру
Саговорник је за портал МОНДО објаснио да је трава та која утиче на квалитет воде.
"Да нема траве не би било купања у Савском језеру. Трава је прави правцати сунђер, упија све што ми унесемо у Савско језеро а уносимо много тога. Биљке се морају одржавати јер оне расту на бази тога што ми уносимо у језеро јер су то за њих храниљиве материје, односно морају се склањати", рекао је Хегедиш.
Према његовим речима, захваљујући трави и томе колико брзо расте, Савско језеро може да прими 50.000 купача и да поподне вода и даље буде добра за купање.
"Да нема траве, моја процена је да за 48 до 72 сата не би било купања, језеро би било толико загађено. Трава је неугодна, може да се упетљава око ногу, онда се неко уплаши и ето белаја. Због тога не треба прелазити у део језера који се налази иза бова. Кад бисмо поштовали правила купања, купање на језеру би било потпуно безбедно", казао је професор у пензији.
Истиче да је шљунковита плажа такође филтер јер се на њој развија микрофлора која филтрира воду, као што постоји шљунак у кућном акваријуму.
"Рибљи свет Савског језера је такође подешен да помаже да квалитет воде буде што бољи", закључио је разговор за МОНДО професор у пензији Александар Хегедиш из Јавног предузећа Ада Циганлија.
Важно је напоменути да се вода из језера узоркује на четири места на свака три или четири дана. Анализу врши Градски завод за јавно здравље.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
