Она је у исповести истакла да и даље покушава да се помири са губитком оца.
- За мене ова година ништа не значи, то што је као прошла година, мени као да је стало време, као да је умро пре месец дана, па сам још у неком шоку и тек се навикавам на губитак. Не знам колико ће ми времена требати, неке ствари стварно никада не пролазе, искрено, мени ништа није лакше иако је година прошла, као да ми је стало време и покушавам да ми допре до главе шта се заправо десило - рекла је Марија, па открила у којим ситуацијама јој он највише недостаје:
- У сваком моменту, тренутку, 24 сата милим на њега, устајем и мислим о њему, лежем са тим истим мислима, у сваком тренутку ми недостаје, сваки дан - рекла је она и додала:
- Сигурно сам му рекла све што је требало, али имам потребу опет да му кажем колико га волим, колико ми је стало до њега, колико ми недостаје, колико ми је значио кроз живот. Највише бих волела да могу да вратим време, да још више времена проводим са њим и да му сваки дан показујем колико га волим.
Фото: Архив Новости
Марија је открила и како је изгледао њихов последњи сусрет.
Прочитајте још
- С обзиром на то да ја нисам живела са њим, живела сам са мамом, али сам, наравно, сваки други, трећи дан долазила код њега, боравила са њим и проводила време, он је умро у недељу, а ја сам га последњи пут видела у четвртак, пар дана пре него што ће умрети. Мало је кашљуцао, ништа спрецијлно, као и сви певачи, знате већ како то иде, нисмо схватили да он има толиких проблема са срцем и да ће умрети за три дана, то нико није претпоставио. Он није дозвољавао да ми будемо тужни, да се бринемо око њега и кад му је можда било лоше, никада се није жалио да му је лоше, тако да нисмо ми то приметили да ће да умре од четвртка до недеље.
Марија се осварнула и на савет који јој је тата дао, а да га памти:
- Искрено, знала сам да је све исправно што ми он говори, од најбаналнијих ствари, како ми стоји хаљина, који накит да ставим, до неких битнијих савета кроз живот. То је да увек будем добар човек, да знам чија сам, шта сам, да морам да водим рачуна о себи и својој породици и да се борим кроз живот, да се трудим да будем најбоља што могу. Наравно, сви људи греше, али да се потрудим да грешим што мање - рекла је она и открила да ли је људи препознају као Џејеву ћерку:
Фото: В. Данилов
- Шта знам, некад да, некада не. У суштини никада се медијски нисам превише експонирала, немам тај проблем да ме заустављају на улици. Углавном, овде са Дорћола ме препознају, знају, виђали су ме. Наравно, у школи, па на послу, знали су ко сам, шта сам, чија сам, али генерално ништа претерано, нису имали ни прилике да ме пуно виде у јавности. Маса људи ни не зна да сам то ја - рекла је Марија и описала свој однос са татом.
- Он ми је био највећи ослонац у животу, целој породици, мојој сестри и мајци, изгубили смо највећи ослонац у животу. Шта год да ми је требало у животу он је био ту да ми помогне, да ли то био савет, посао или џепарац, шта год да је у питању, проблем неки, увек сам му све говорила. Чак и кад нешто погрешим, он је увек говорио: "Боље ми реци да решимо тај проблем, него да упаднеш у још већи проблем ако ми не кажеш". Скроз сам била опуштена са њим, све је знао о мени, моје добре, али и лоше стране које сви ми имамо. Увек сам се трудила, највише због њега, да будем најбоља што могу, јер сам била свесна ко ми је отац и онда никад нисам хтела на неки начин да упрљам њега. Увек је био ту за мене, наравно, и за моју сестру, памтим га као најбољег тату на свету.
- Искрено, не могу да кажем да није био строг, наравно, увек мора да се зна где је граница и шта је дозвољено, а шта није, али опет, он је био ту и када погрешим да ми помогне. Никада ме није кудио, али нормално страхопоштовање и дан данас имам према њему и мислим да је то исправно и да то тако треба.
Марија је открила и да је сањала Џеја.
- Јесам, када је умро желела сам да га сањам, једва сам чекала да се то деси, међутим, нисам га у почетку сањала, али у последњих шест месеци га сањам бар једном месечно, ако не и чешће. Сваки пут се обрадујем, буде ми тешко и плачем после тога ујутру кад устанем, али некако волим кад ми дође у сан, јер једино тада могу сада да га видим, кроз сан. У сну смо заједно, срећни смо, чак ме и учи неке песме, некад га видим како шета или ми нешто прича. Колико ми буде некако лакше, толико се и потресем. Тешко је.
- Сам и тата кроз мој карактер знао је да ја никада нећу дозвољавати, бар у мом присуству, да неко каже нешто лоше за мог тату, тако да не бих да коментаришем те приче "Џеј пијан, пио алкохол", он је мој тата какав год да је био, најбољи је био. Наравно да је после операције водио више рачуна , али очигледно да је тако Божја воља хтела да се деси то што се десило. Тај начин живота и његов посао, мислим да нема тог ко не попије неку, тако је и он кроз живот. Свакако да ми није пријатно када се тако прича за њега и увек ћу га одбранити докле год могу.
Марија је открила да карактером личи на тату.
- Мени је част и задовољство да тако кажу. Драго ми је да сам наследила таленат од тате, можда негде и лик, што је и најбитније све неке добре особине које је он имао у себи. Мени јемој тата највећи понос, прија ми, искрено. Кажу да сам мало зврк на тату (смех). Неко каже да Ана више личи на њега, све је то индивидуално. Сад је битно да чувамо успоменуна њега, што се каже "мртва уста не причају"; тако да ето, пошто сестра има породицу и децу и не воли да се медијски експонира, ја сам игром случаја и снимила песму, па ћу се потрудити колико год могу, док сам жива, да мог тату увек заштитим и не дам на њега. Фото: Архив Новости
Џејева ћерка рекла је како јој је отац причао о свом одрастању у дому:
- Јесте, али ништа претерано да ја знам детаље. Знам да је био несташан као дете па је морао да иде у дом "Васа Стајић", мислим да је ишао и у још један дом, не знам тачно. Тамо је завршио за аутолакирера, то знам. Трудио се да буде добар, мислим да тамо чак има и његова слика. Не знам пуно ствари о његовом животу када је био мали - открила је Марија, па проговорила о причама о сукобу између чланова породице након Џејеве смрти, због поделе имовине и око пензије.
- Били су неки натписи који немају везе са везом, нити се ми свађамо око пензије, нити се било шта дешава око тога. Знам како је то кад човек умре, прво иду сахране, па иде ко је коме шта оставио, па шта су деца рекла. Ништа од тога није истина, набитније је да смо ми живи и здрави, да се слажемо, да смо ту једни за друге, може да прича и пише ко шта хоће. Нисам давала никакав интервју, сад кажем, нико се не свађа око пензије, нити око било чега, да ли су то паре, имаовина, успомене, живот... Апсолутно у нашој породици нема никаквих проблема нити несугласица. Све је то решено по правилу, како треба, неким судским процесима, нико неће добити оно што не заслужује, свакоме по заслузи -- закључила је она.
(Телеграф)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
