Србија је тих дана са зебњом чекала вести о његовом здравственом стању и молила се за опоравак стаменог младића, родом из Љубовије.
Животна борба коју је водио Бориша Симанић дала је снагу нашој репрезентацији да првенство заврши на најлепши могући начин, освајањем сребрне медаље.
О драми коју је преживео, наш кошаркаш причао је касније за Спортал.
- Прва три дана нисам знао где се налазим. Стварно су били велики болови, да не причам шта је све било. Имао сам сонду и све што иде после операције. И, онако, стомак ми се надуо мало више. Све ми је било чудно јер нисам никада тако нешто оперисао, да знам како то иде.
Од тада је прошло годину дана. Наша репрезентација отпутовала је на Олимпијске игре у Париз. Овог пута без Борише, који их бодри из Београда.
Прочитајте још
- Са свима сам у контакту. Остао сам у тој њиховој групи и пред сваку утакмицу пошаљем поруку подршке. Знам да им је то прошле године много значило, па да не мењамо ритуал. Много је тешко што нисам тамо да заиграм, али било је очекивано да за овај турнир не будем у прилици да им помогнем. Наравно да сам имао велику жељу да отпутујем са њима и пружим им подршку – рекао је за Републику.
Иако има само 26 година, његова даља спортска каријера је под знаком питања.
- Прошао сам кроз припреме са репрезентацијом, сада радим индивидуално и сигуран сам да ћу бити спреман за наставак каријере, али још не знам где. Много је тешко наћи клуб који ће ангажовати играча са оваквом повредом.
- Моја жеља је да то буде негде у Србији, јер је ту доктор Гага, у ког имам пуно поверење. Да бих то остварио, потребна ми је помоћ савеза и државе, да направим адекватан уговор. Досад сам имао нека обећања, али је остало само на томе.
- Полако се осећам заборављеним - признао је Бориша Симанић.
БОНУС ВИДЕО:
(Story)