Никола је рођен 1995. године у Сомбору.

Фото: Профимедиа

 

Када је 2021. године саопштено да неће бранити боје националног тима, осуђивања и речи критике на рачун Николе Јокића пљуштали су на све стране.

Најбољи кошаркаш НБА лиге појавио се на Олимпијским играма у Паризу, и то у дресу репрезентације, и заједно са кошаркашким тимом наше земље донео нам бронзану медаљу.

Како је одрастао Никола Јокић?

‒ Наш стан је био врло мали. Имали смо две собе, кухињу и купатило. Ту су живели моји мама, тата, ја, два брата и бака. Била је пуна кућа.

Често су долазили и рођаци, које ми у Србији такође зовемо браћа. Кућа је увек била пуна људи, а ми смо се стално зезали ‒ описао је једном приликом за америчке медије како је одрастао у родном граду.

Фото: Зоран Јовановић Мачак

 

Мајка Николина радила је као медицинска сестра, отац Бранислав као инжењер пољопривреде, а будући да је био велики фан кошарке „заразио“ је и синове.

Никола се у свему угледао на тринаест година старијег Страхињу и једанаест година старијег Немању.

‒ Ја сам помало од обојице, један је талентован, а други јак.

Фото: Инстаграм/фиба

 

Стално смо играли кошарку, чак смо имали кош у стану. Комшије које су живеле испод непрекидно су долазиле да се жале нашим родитељима како смо гласни ‒ искрено је признао момак који ће годинама касније постати најбољи на свету.

Клупски почетак, ипак, није деловао обећавајуће.

‒ Кад сам почео да играм, био сам јако дебео, а нисам био нарочито висок. Играо сам центра, а у исто време и плејмејкера. Дриблао сам по читавом терену, била је то само забава. Али, кад сам напунио 16 година, осетио сам да заиста могу нешто. Тада сам из Сомбора прешао у Нови Сад.

Никола Јокић је 2015. стигао у Денвер, а све остало је историја. Осим родитеља и браће, највећа подршка му је супруга Наталија Маћешић, коју је упознао још пре него што се отиснуо у свет.

Венчали су се 2020, а двогодишња ћерка Огњена већ је навикла да заједно са татом сваки успех прослави на терену.

Данас Никола чека своје друго дете, а о вили коју је саградио у родном Сомбору надалеко се прича и пише.

Еспресо