Његов син, Никола Роквић у интервјуу за магазин Стори проговорио је о тешкој борби свог оца и о болу кроз који породица пролази откако је Маринко преминуо.
На питање како су се осећали ових 40 дана након смрти, Никола је одговорио:
- Откако је отишао Маринко, доста тога осећамо, много је помешаних емоција, сећања и, наравно, стање првог шока је утицало да се емоције помешају. Моја породица осећа велику љубав. Што смо га имали, што га имамо за оца, супруга, брата и деду. Био сам присутан када су ми се деца рађала и када ми је отац отишао. У том тренутку осети се слична безгранична љубав према најближем, коју не осетите током живота. После тога долази туга, празнина... Али пошто имамо таквог оца, неописиву бол у доста тренутака замени понос, чак и радосна туга. Годину дана смо се борили заједно с Маринком против његове болести и знали смо од самог почетка да су мале шансе да преживи. Но, нисмо губили наду и уздали смо се у његову снагу и здрав начин живота који је водио, као и невероватну жељу према животу и љубав према свима нама. За живота је испунио све што је могао. Дошао је из малог места, Босанског Петровца, са само 14 година у Београд и направио је све што је направио. Веома сам поносан на њега због свега што је постигао, а најпоноснији сам на то како се носио са свим у последњих годину дана. Није ниједном закукао, а то је израз чојства и оно је веће од јунаштва. Заштитио нас је од своје патње и бола не говорећи нам колико му је тешко. Све смо урадили што смо могли, и он исто, али противник је био много јачи. Верујем да је мој отац сада на неком лепшем месту - рекао је Никола и додао како његова деца реагују на вест о смрти деде:
- Деспот је у неким тренуцима био љут што је деда отишао, па је рекао да ће постати научник и наћи лек против смрти како би вратио деду. Леона каже да је њен деда отишао на небо и да "амин" (тако зове Бога) чува деду. Тражи да иде у цркву и да се помоли за њега. Дариова деца су у Канади, а он је дошао на помен. Због свега што је имао претходно договорено, није могао да дође на сахрану, али сада је с нама у Београду и остаће 10 дана. Мајка се држи добро. Наравно, има тренутака када се осети огромна туга и недостатак, али неретко смо на окупу или је ту неко од родбине – увек смо уз Славицу и трудимо се да се сећамо лепих тренутака, да не упадамо у превелика очајања. Сећамо се Маринка по дивним особинама и свега људског што нам је оставио у аманет.
Прочитајте још
Фото: Сарић С.
Певач је открио и да ли су све вести везане за узрок Маринкове болести биле истините.
- Што се тиче његове болести, није имао никакве симптоме. Сасвим случајно је отишао у болницу с нашим братом из Немачке, који је овде дошао да се преконтролише. Тада му је откривена болест али, нажалост, била је већ у одмаклом стадијуму. На скенеру није изгледало да је толико страшно, али када је урађен рез, лекари су видели да је већ отишло све предалеко. Чудесно дуго је издржао, јер је то болест која односи живот за неколико месеци. Он је успео годину дана да поживи.
(Story)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
