Наш истакнути композитор, проф. Рајко Максимовић преминуо у 90. години, саопштило је Удружење композитора Србије и Сокој – организација музичких аутора Србије.
Рођен у Београду, завршио је студије композиције у класи Предрага Милошевића на Музичкој академији у Београду 1961. а магистрирао је 1965. године. Једну школску годину (1965/66), као Фулбрајтов стипендиста (прве генерације), провео је на Универзитету у Принстону, где се претежно бавио електронском музиком. Био је професор композиције и оркестрације на Музичкој академији (ФМУ) до пензионисања (2001). Такође, био је и гостујући професор на Факултету драмских уметности, при Катедри за дизајн звука (1995–2000), а на Академији уметности у Новом Саду, за предмет композиција (2001–2004).
Фото: Д. Миловановић
Дела Рајка Максимовића повезивала су речи, од монументалних хорских и вокално-инструменталних – међу којима су Буна против дахија, Кад су живи завидели мртвима, Тестамент владике црногорског Петра Петровића Његоша и Пасија Светога кнеза Лазара до лирских и префињених Можда спава или Три хаику.
За своја дела добио је бројне награде, укључујући Христићеву награду 1961. за Клавирски концерт, Мокрањчеву награду 1984. за Тестаменат владике црногорског Петра Петровића Његоша и Октобарску награду 1989. за Пасију Светога кнеза Лазара. Такође, добио је и Вукову награду (2007) за животно дело. Написао је и објавио мемоарско-аутобиографску трилогију Тако је то било (1998–2002, друго издање 2018), а 2008. Говор музике у сарадњи са Милошем Јевтићем.
Датум сахране ће бити накнадно објављен.
БОНУС ВИДЕО:
