Певачица Зорана Павић, иако је дуги низ година на естради, о свом приватном животу не прича много, али је једном приликом кроз сузе открила детаље из свог емотивног живота
Фото: АТА имагес
Иако Зорану Павић сви знају као некога ко је пред камерама широког осмеха, једном приликом, у емисији, певачица је отворено причала о својим партнерима, те није могла да задржи сузе.
Иако је, како је и сама истакла, већи део свог живота провела сама, како је нагласила "да се поново роди поново би бирала две исте љубави које је имала".
- Ево нешто што ћу први пут у свом животу рећи, али ја сам заљубљена у љубав. Мислим да, искрено вам кажем, да ћу умрети жељна љубави. Али, не у смислу да је нисам добила, не, заиста сам била вољена. Ја нисам калкулант, нисам неко ко улази у нешто и размишља о последицама, мене то уопште не занима, мене занима док сам овде да доживим љубав. Зато кажем да сам заљубљена у љубав. И да се поново родим, ја бих та два човека поново волела. Само што не мислим да су се баш понашали витешки, не мушки, шта значи мушки, витешки и људски, зато што смо се разишли тако да су они нестали, као фантоми. А ја сам, иако сам близанац у хороскопу, па би се рекло да сам тако лепршава, ја то све јесам, али ја сам једно дубоко емотивно биће које када би ми неко понудио операцију шта да ампутирам, ја бих ампутирала своје емоције, да их смањим мало, зато што је то у мом случају стварно појачано - испричала је искрено Зорана Павић кроз сузе.
Фото: АТА имагес
На костатацију професорке Славице Ђукић Дејановић да управо из тог разлога има према себи однос какав има Зорана се осврнула на те њене речи.
Прочитајте још
- Када један човек воли и притом са друге стране нема само жену која му је жеља која му је љубав него има пријатеља, човека, а притом се бави занимањем где мораш да будеш тако на висини задатка, да будеш спреман, зашто такав човек нестане као фантом, зашто нема петљу? Мало више сам аналитична, волим све да ставим у одређене фолдере, зашто тај човек то није урадио на лепши начин, шта значи само нестати из нечијег живота? Зашто се то тако ради, а притом је неко ко је у својој професији ко је веома цењен - испричала је Зорана и додала:
- Рећи ћу вам искрено, то је једна рана, један озбиљан ожиљак. Ја немам страх од растанка, цео живот се растајем и плачем, али углавном плачем сама... Мислим да је привилегија ове емисије и мог поверења, да то све тако пустим... То је један озбиљан ожиљак ког бих волела некако да се решим. Зато сам и нагласила, то није била једна тривијална мушко-женска повезаност него су то били људи који су се волели и поштовали.
Блиц
