Један од седамдесеторице, а не онај Тадеј, који је био један од Дванаесторице апостола. Св. Тадеј је прво видео и чуо Јована Крститеља и примио је крштење од њега, а потом је видео Господа Исуса Христа.
Господ га је уврстио у седамдесет мањих апостола. После славног свог васкрсења и вазнесења Господ је послао Тадеја у Едесу, родно место Тадејево, а према Своме обећању кнезу Авгару, кога је овоме Господ дао онда када му је послао убрус са ликом Својим.
Целивањем тога убруса Авгар је био излечен од куге, али не сасвим. Мало куге му је било остало још на лицу. Када се св. Тадеј јавио Авгару, он га је примио са великом радошћу. Апостол Христов га је поучио вери истинитој, а потом га крстио. Када је крштени Авгар излазио из воде спаде и остатак куге с њега и у потпуности је оздравио. Прославивши Бога, кнез Авгар је хтео да и његов народ спозна Бога и да Га прослави.
Кнез је тада сазвао све грађане Едесе пред апостола светог Тадеја, да чују проповед о Христу. Чувши речи апостолске и видевши чудесно исцељеног кнеза, људи су одбацили идоле и нечисто живљење, примили су веру Христову и крстили се. И тако се град Едеса просвети хришћанством. Кнез Авгар је изнео много злата и понудио га апостолу, али Тадеј му рече: „Кад своје остависмо, како туђе да примамо?" И проповедао је свети Тадеј Јеванђеље по Сирији и Финикији. Упокојио се у Господу у граду Вириту Финикијском.
На овај дан ваљало би отићи у цркву и помолити се за здравље ближњих, а обичаји и народно предање налажу ће нам Господ Бог сачувати породицу и фамилију од болести, несрећа и зала ако му се обратимо искрено и чистом молитвом.