Драмска уметница још у школи је показивала став и скретала је пажњу на себе. Облачила се другачије и волела је да буде у центру пажње. Прве наступе је имала у цркви, где је за Ускрс и Божић певала. Њена учетиљица је увидела потенцијал и она ју је спремала за пријемни.
Мира је била прва класа која је уписала новосадску глумачку академију, али на пријемном уопште није обећавало да ће то бити једна од најуспешнијих глумачких каријера на овим просторима.
Фото: Милена Анђела
– Ја изабрем монолог који никада у животу нећу играти, али мени се то допало. Ипак, то је све изгледало катастрофално. Долазим на аудицију, девојке лепе, дугоноге, у бундицама, ја у енглеској војничкој блузи, са марамом. Улази нешто, тј улазим ја, али храбро. И кад сам дошла на пријемни, рекла сам, ја можда нећу положити, али ја натраг нећу. Натраг у Ердевик не – испричала је Мира Бањац у једној емисији.
Фото: В. Данилов
– Крене монолог, видим и ја катастрофа. Међутим, мој будући професор је нешто у мени прочитао и он каже, “хајде да јој дамо неку импровизацију”. Не би ли нешто ишчупао из мене. Импровизација је изгледала тако да долази поштар и доноси ми телеграм у ком пише да ми је умро брат. Ја сам ту на свом терену, играм и поштара и све око тога. Отворим тај телеграм и насмејем се. Наравно, то наиђе на запањење, питају ме зашто се смешим, на шта им кажем – “Ја немам брата”. И ја сам на тај безобразлук уписала академију – са осмехом је испричала глумица.
Фото: Архив Новости
Мира је у Новом саду глумила до 1970. кад је на позив Мире Траиловић дошла у “Атеље 212”. Тамо је глумила до пензије, а на крају седамдесетих и осамдесетих година прошлог века је одиграла неке од својих најзначајнијих улога на филму и ТВ серијама.
У својој каријери је добила све значајне глумачке награде. Две Стеријине, две Златне Арене, Нушићеву награду, награду Жанка Стокић и Павле Вујисић, као Добричин прстен за животно дело.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
