Контролор у БГ возу свим путницима тражио је да му прочитају број карте. Није гледао у екране њихових телефона и гледао време важења карте.
Он је у свој телефон укуцао број и у систему проверио валидност сваке карте. На тај начин смањује се могућност злоупотребе, али се контрола врши нешто спорије.
Ако мислите да је шверцовање у градском превозу настало са Бус плусом, комуналном полицијом и ововременим контролорима грдно се варате.
Стратегије и оних који би да се возе, а да не плате, и оних којима је посао да овакве хватају су се истина промениле, али је принцип остао исти.
Први извештаји о неплаћању карата појављују се у новинама с краја педесетих година. Београд тек што је нарастао и након Другог светског рата постао вишемилионски град, па је негде у то време створена и слика о гужвама и претрпаним аутобусима која јавни превоз у престоници прати и данас.
Фото: Н. Скендерија
Године 1951. карта је поскупела петоструко! Улазило се на једна, задња врата поред којих је углавном седео кондуктер. Ако то није био случај, кондуктери, обично двоје, кретали су се по возилу. Ако би неко и успео да се у гужви провуче без карте, сачекали би га контролори! И тако је Београд добио своје прве “риџоване”!
Ипак, ни шверцери нису седели скрштених руку! Неплаћање карте с краја педесетих година и током шездесетих углавном се повезују са деловањем “проблематичне омладине”. Извештаји кажу да “ови младићи изгледају опасно” и да се контролори плаше да им приђу јер “носе скакавце и секирице”.
Друге неплатише (ваљда оне мало мање опасне) нису ни улазиле у превоз већ би се возиле окачене са спољне стране и тако избегли плаћање карте.
Фото: Н. Скендерија
Најбољи пријатељ сваког шверцера – селотејп
Београд је 1975. године почео са увођењем машина за поништавање карата. До 1978. године кондуктери су заувек напустили возила ГСП-а. Контролори су, наравно, остали.
Осамдесете године донеле су популарне “пантљичаре” - карте за више вожњи које су се убацивале у апарат који их је печатирао.
Досетљиви Београђани онда су преко места где је апарат ударао печат лепили селотејп. Ако би се десило да контрола уђе у градски превоз и тражи карте на преглед они би их показали уредно поништене.
Након изласка из превоза једноставно би прстом обрисали мастило и карту могли да користе опет.
