Они мало старији се врло могуће и сећају тога, али тешко да знају да је осим СФРЈ још једна светска земља имала лик Тита на једној својој новчаници. Посебан куриозитет је да је та држава ту новчаницу имала у оптицају чак и пре него што је СФР Југославија почела да користи лик Јосипа Броза на апоенима од 5.000 динара.
Новац осим своје очигледне, монетарне, има и пропагандну улогу у сваком друштву. Тако да осим што уз помоћ новца плаћамо све своје потрепштине, он има и политичко-пропагандну улогу, односно задатак да пошаље одређену поруку јавности.
– Обично су издавачи новца банке, иза којих стоји држава, тако да су на новчаницама приказани они мотиви и садржаји за које држава жели да их виде њени грађани. Када се на новац стављају људи, онда се у правилу ради о владарима те земље, значајним особама из повијести, политичарима, знанственицима, писцима, умјетницима и сл – објашњава нумизматичар Златко Вишћевић у свом прилогу.
Фото: Профимедиа
СФРЈ је тек крајем 1985. одлучила на једну новчаницу поставити лик Јосипа Броза Тита, и то ону од 5.000 динара, која је у то време била највреднија. На лицу јој је био лик Тита, а на наличју визура Јајца. Ови мотиви су имали задатак да позову јединство земље која је већ увелико почела да пуца по шавовима.
Међутим, оно што је необично то је да Југославија није била прва земља која је на једну новчаницу ставила лик Јосипа Броза, већ да је прва урадила Република Гвинеја.
– Та афричка држава увела је нову валуту 1971. године и назвала је сили. Та реч на њиховом језику значи – слон. На своју највећу новчаницу од 500 силија је 1980. године централна банка Републике Гвинеје поставила је управо лик Тита, маршала и доживотног председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије – објашњава Вишчевић у свом прилогу.
Била је у оптицају око пола деценије, све до 1985. године. Сама ова новчаница не представља нешто специјално у нумизматичком свету, али је историјски јако занимљиво да је су из Гвинеје одлучили да на њу ставе баш Тита.
Фото: Профимедиа
– Када се на новчаницама неке земље приказују особе, онда су оне у већини случајева значајне за њу и с њом имају неку директну везу. Јако је необично то да се на њима приказује челник неке друге државе. Још је необичније за једну афричку државу, која се тек 1958. године ослободила колонијалне власти, да само 23 године након тога поставља на своју новчаницу Европљануима и белца – објашњава Вишћевић.
Међутим, ако погледамо друге новчанице из те серије, онда ова прича са Титом добија потпуно нов смисао. Осим Тита, на осталим новчаницама из те серије приказани су и други остали страни политичари: марокански краљ Мохамед V, бивши председник Гане Франсис Кваме, бивши премијер Демократске Републике Конго Патрис Лумумба и други…
– Тема ове серије новчаница, а којој припада и ова на којој је лик Тита, је антиколонијализам и антиимперијализам. Свим тим људима заједничка је борба против колонијализма, за независност својих народа и земаља. Тито је постављен на ову новчаницу у периоду у којем је Република Гвинеја била део Покрета несврстаних, а баш Тито је био један од главних лидера тог покрета – објашњава Вишчевић.
(Биз портал)
БОНУС ВИДЕО:
