У Вишем суду у Београду данас је одржан парнични поступак против Владимира и Миљане Кецмановића, оца и мајке дечака убице, као и Основне школе "Владислав Рибникар" на Врачару где је 3. маја прошле године дечак убица убио девет својих вршњака и радника обезбеђења Драгана Влаховића.
Овај парнични поступак против дечака убице, његових родитеља и врачарске школе поднео је оштећени дечак (15) који је тешко рањен у масакру. На данашњем рочишту родитељи повређеног дечака испричали су кроз коју драму су прошли тог дана, али и након тога.
"Син ме је тог јутра позвао у 8.45 сати на телефон и рекао: 'Тата ја сам погођен, дођи по мене!' Тако сам сазнао да се нешто дешава, али нисам знао ни приближно да је толико лоше. Када сам стигао, распитивао сам се где ми је дете. Ишао сам у Клинички центар, а затим сам отишао у Тиршову, нашао сам где ми је дете", каже за говорницом отац рањеног дечака и додаје:
"Затекао сам сина живог. Био је у соби са пријатељем, али тада нисам разговарао са њим јер су инспектори били око њега. Битно је да је жив, тако сам мислио.
Прочитајте још
Како је затим објаснио отац дечака, његов син је имао једну рану у бутину.
"Био је три дана у болници, а затим је изашао. Причао сам са њим о том дану и рекао ми је: 'Тата он је имао црвене очи, као ђаво! Никада тако нешто нисам видео!' Рекао ми је да је са собом повукао и две другарице које би сигурно биле стрељане", каже потресно отац рањеног дечака и додаје:
"Прескакао је своје крваве и мртве другаре како би преживео и побегао.
Како каже, његов син се од тада налази у лошем психичком стању.
"Дуго није хтео да разговара са нама. Није хтео ни реч да прозбори са својим другарима. Буквално му некад извлачимо речи како би нешто сазнали. Једном речју није добро. Има и болове у бутини и око ране поготово када долази промена времена. Тада зна да добаци: 'Ево ме ко баба, опет ће промена времена...' Тако живи. Хтео би да додам да мој син од почетка иде на групне и индивидуалне психотерапије, узима лекове за спавање, али не спава. Када чује неки шум, петарду скаче тотално се избезуми. Није при себи, сви га смирујемо, јако је тешко да гледаш своје дете у том стању", каже он и додаје:
"Поремећено му је цело детињство. Када се вози аутобусом и например возач нагло закочи он упамћено зове мене или моју супругу 'да пита шта да ради, да ли да излази из превоза'. У таквом је стању, нажалост.
Иначе, у ово је један од парничних поступака који су против родитеља дечака убице покренули родитељи рањене деце из ОШ Владислав Рибникар.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО: