Певачица Јелена Буча, чланица женског бенда "Тхе Фрајле" недавно је открила у документарном филму трауматично искуство које је доживела у раној младости.
- Била је ноћ, ишла сам улицом и случајни пролазник ме је зграбио и увукао у жбуње. Ту почиње борба за мој живот. Руке насилника су се нашле на мом врату. Он је имао проблем јер сам се ја опирала. У том тренутку ви можете изгубити живот за пар минута. Мени је тада цео живот прошао кроз главу, сетила сам се да ми је рођендан. То је нека прича где је мене мој глас спасио, мој врисак, јер је дошао други случајни пролазник и спасио ме. У филму говорим колико је тешко причати о томе. Ја сам мами ово испричала тек пре месец дана - објаснила је Јелена за медије.
Прочитајте још
Како је навела у емисији, Јелена је потпуно случајно добила понуду за документарни филм под називом "Уметност исповедања", који ју је навео да о својој трауми проговори у јавности.
- Ја сам радила специјалне ефекте и музику за филм. Моја пријатељица, ауторка и редитељка Александра Швоња ми се пожалила да има проблем јер су жене одустајале од приче о насиљу. Када би пристале да раде филм, у последњем тренутку би рекле 'ја одустајем, не могу'. Бојале су се да ли ће насилник можда по емитовању филма поново нешто да им уради. Управо је из тог страха Александра имала проблем да нађе саговрника. Ја сам се поверила Александри да сам доживела тако нешто давно, али да морам да преспавам и да размислим да ли желим да изађем у јавност са тим - објаснила је Јелена и додала:
- Одлучила сам да треба да се прича о тим стварима. Никада није лако причати о таквим стварима, али, просто, кроз уметност, кроз деловање и кроз све ствари као што су филм и музика можда треба да се начну теме које би биле друштвено одговорне - рекла је Јелена.
На питање коме се поверила након што је доживела такву трауму, Јелена је била врло искрена.
- Испричала сам сестрама и неким блиским пријатељима. То се десило пре Фрајли. Нисам знала да ли ме насилник познаје са наступа и о коме се ради. И у филму говорим о томе да не смем ни да замислим како је женама, а и мушкарцима који можда трпе насиље сваки дан. Мени се то десило у две, три минуте и оставило је такав траг на мене - истакла је Јелена.
Јелена је током гостовања више пута истакла да је циљ филма да се оснаже сви људи који су прошли неко трауматично искуство да о томе проговоре, али и колико је важно потражити психолошку помоћ после великог стреса.
- Немојте чекати, помоћи има. Ја након тог трауматичног искуства нисам могла да запевам, а онда сам се вратила музици. Ви враћате квалитет живота, своје снове враћате у своје руке. Најважније је да не дате да вас неко победи - поручила је Јелена.
(СД/Блиц)
