Рођена је у селу Мошорин у Бачкој, 16. фебруара 1877. године. Студирала је математику коју је касније и предавала у Панчеву, Шапцу и у Београду у женској гимназији. Била је изузетно образована, начитана и елоквентна. У Немачкој је касније докторирала филозофију.
У свом књижевном раду забележила је многе критике, есеје и приповетке.
Спектар Исидориних тема је разноврстан. Књижевност је њена главна преокупација, али поред тога интересовале су је и друге уместности: сликарство, музика, позориште.
1950. године Исидора Секулић постаје прва жена академик, примељена је за редвног члана Српске академије наука и уметности.
Њена прва књига су "Сапутници". Грађени су на врло занимљив начин, теме су и наслови појединачних записа. Тако говори о појмовима самоће, умора, носталгије, растанка, туге, главобоље.. О свему ономе што може да обузме човека..
Исидора је истицала то да човек живот треба да учини корисним.
Већина њених дела је у оквирима њеног главног мотива, мотива пролазности живота. Волела је Норвешку и изучавала скандинавску поезију и историју. Тако након читања у књигама, одлази у Норвешку, а онда настаје један од најзначајнијих путописа "Писма из Норвешке".
Исидора је, иако дете војвоћанске равнице, волела север више од југа. Дивила се њиховом опстанку у хладноћи.
