Прича, која је процурела у јавност без пристанка Мика Џегера и Маријен Фејтфул, сугерише да су они забављали пријатеље у куц́и Кита Ричардса и да су учествовали у рокенрол стилу живота као и обично, са преливом адренализоване сексуалности која је испуњавала просторију. Њих двоје су били идоли шездесетих година прошлог века, а и јавност и полиција пратили су у стопу краља и краљицу Карнаби улице.
Фото: Профимедиа
У то време, јавност је била заљубљена у Џегера као фронтмена лудог бенда Тхе Роллинг Стонес. Прогонило га је у свакој прилици гомила девојака и момака. Али неко време је за Мика постојала само једна жена, а то је била Маријен Фејтфул. "Ит девојка" шездесетих представљала је безбрижну младост и необавезни секс који је са њом долазио што је Мику невероватно одговарало.
Као пар, били су обожавани. У полицији, међутим, било је много мање обожавања и много више надзора јер су Џегер и остале његове колеге из бенда увек били под лупом. Са Китом Ричардсом, који се сликао за постер покрета за контракултуру у Британији, он и Џегер су се често налазили у притвору због поседовања наркотика.
Фото: Профимедиа
У фебруару 1967. године, наводно је деветнаест полицајаца започело још једну рацију и преплавило Ричардсов дом пронашавши групу у више него компромитујуц́ој позицији. Наводно, извештаји сугеришу да су "прекинули оргију у којој је Џегер лизао Марс чоколадицу гурнуту у Маријанину интиму".
Наравно, те гласине су у великој мери демантовали сви укључени, а Маријен је у својој аутобиографији описала трачеве као "фантазију прљавог старца". Прича се може чинити као почетак порнографије у режији Ендија Ворхола, али чињеница је да полиција није упала. Истина је да су стигли уз врло британско – и прилично гласно – куцање на врата. Ово, наравно, чини много вероватнијим гласине да Фејтфул стиже на врата само у наранџастом крзненом покривачу и држи у руци Марс чоколадицу.
Присутни полицајци су претресли куц́у и отишли.
Неколико месеци касније, Ричардс и Џегер ц́е се нац́и на оптуженичкој клупи суочени са оптужбама за дрогу. С обзиром да су таблоиди били спремни да било какав увредљив материјал красе њихове насловне стране, та гласина је убрзо постала прошлост.
Два Стоунса су избегла било какве трајне оптужбе и наставили да буду један од највец́их бендова на планети, који и данас после 50 година и даље наступају.
