Џеј је имао веома специфичан глас, али и тешку животну ричу. Једно време свог детињства је провео у дому за незбринуту децу. У једном интервјуу "Балканском улицом" је описао тежак период свог одрастања:
- Тај крај наш је, то ја кажем Дорћол Менхетн. Шибицарио сам. Нисам био криминалац, али био сам деликвент. Никада нисам никог повредио, али морао сам да се сналазим у животу. Боли ме сећање на ‘сиви’ дом. Мој живот је толико широк, зато хоћу да напишем књигу и да буде 101 страна. Увече кад легнем кроз главу ми пролазе разне слике из прошлости. Често сањам поправни дом. За све време мог боравка тамо, мајка ме ниједном није посетила, долазио је само отац", испричао је тада Џеј, па додао:
Фото: А. Станковић
- Мајка је бринула о мојим сестрама, а отац о мени. Често заплачем због тога. У мојој групи у дому је било 12 проблематичних дечака. Више пута смо ишли на разговор са психологом, то је било обавезно. Од целе те групе само смо нас четворица успели у животу, основали смо породице и почели смо да радимо. Остали су настављали да мењају домове и ко зна како су завршили- рекао је са очима пуних суза.
Када је напустио дом, изгладио је комуникацију са мајком. Истакао је да му је најлепши концерт био на Ташмајдану 1991. године.
- Тада сам добио најлепши аплауз у животу, кад ми је кева изашла са цвећем. Никад ми није дошла у посету у дом. Кад је стала тако испред са цвећем… Била је поштена жена, никад ми није давала да шибицираим, долазила је да ми лупа шамаре због тога. Ћале је долазио у дом, она није. Таква је жена, шта сад. Сестре су моје биле код ње, ја код ћалета- причао је Рамадановски.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
