Свети архијерејски сабор Српске православне цркве који је донео 15. маја 1985. године ову одлуку: "Будући да је крсна слава празник "Мале цркве", то јест породице, то и најмања породица треба да је слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово кад се ожени, дужан је да прославља крсно име, без обзира на то што га отац слави у старом дому. У знак поштовања родитеља, тако важну ствар, као што је оснивање породице и самосталност слављења крсног имена, синови су дужни да о томе обавесте оца и замоле га да им то благослови. Ако би отац одбио или не би хтео "предати" славу, синови треба да се обрате свештенику у месту где живе, за савет и благослов".
Према овој одлуци уколико је син у могућности да долази у родитељски дом, онда и није обавезно да он сам обележава славу докле год му је отац не преда.
По добијању благослова сина од стране оца, то не значи да отац престаје да слави славу у свом дому. Напротив, он наставља да слави заштитника дома док год је у могућности, а син почиње да слави славу у оквиру своје породице ради благостања и сваког напретка чланова своје породице.
Фото: Shutterstock
Црква предодређује обичај да отац предаје комад колача свом наследнику, па многе занима како изгледа то предавање - где оно треба да се обави.
Прве године, када син заснује самостално домаћинство, он долази код родитеља на славу. Кад се славски колач исече, отац из своје десне руке предаје сину део славског колача, један другом честитају славу, а отац уз најлепше жеље и благослове пожели сину да са својом женом и децом, дуго у здрављу и добром расположењу слави славу. Благосиљање славског колача и његово резање је најбоље да се обави у цркви од стране свештеника, или пак ако је свештеник у могућности да дође у дом славара, али део славског колача син свакако добија на благослов од оца, а не од свештеника. Син добија једну четвртину славског колача и тај део носи кући, подели га са својом породицом, и већ наредне године почиње да спрема колач у свом дому и да слави славу коју је наследио.
Прочитајте још
Шта ако у породици нема мушких наследника
"Познато нам је, како раније тако и данас, да, како се преносило презиме са оца на сина, тако се наслеђивала и слава. Али исто тако морамо да знамо колику важну улогу има жена у Цркви. Пресвета Богородица је била изабрана од Бога Оца да роди Сина Божијег ради спасења сваког од нас. Има ли веће и важније улоге од ове? То не смемо никада заборавити и морамо имати увек на уму. Међутим, ако нема мушких потомака, нема разлога да жена не може да настави да слави славу родитеља, све до момента када се уда за супруга када заједно почињу да славе крсну славу коју је супруг наследио од свог оца. Али и тада, с обзиром на то да нема мушких наследника, кћерка неће погрешити ако има жељу да обележи славу коју су славили њени дедови и отац. Уз славску свећу, славски колач и жито, у кругу породице или и пријатеља и гостију, увек може да принесе благодарне молитве заштитнику дома у којем је одрасла са својим родитељима", говорио је својевремено дипломирани теолог и психолог Дарко Николић за портал Она.
БОНУС ВИДЕО:
