- Смисао славе није у претеривању и није само у јелу и пићу, него у једном духовном расположењу, пре свега у доласку у цркву, да се ту помолимо богу, а онда да ту молитвену атмосферу пренесемо у своју домаћу или малу цркву. Дакле, у што мањем броју треба да будемо окупљени да бисмо заштитили себе од других и друге од себе - изјавио је за РТС.
Када је у питању прослава у ресторанима и са музиком, отац истиче да је то неспојиво са нашом вером.
Фото: Н. Скендерија
- То нема везе са православним поимањем крсне славе, јер то је породични празник који се прославља у кругу породице и са најближим пријатељма. Прослављању славе није место у ресторанима, кафанама, није место уз музику - казао је.
Прослава, истиче, треба да буде онаква како то приличи једном православном вернику.
- Ми знамо да огроман број наших православних хришћана слави славу, али не зна ништа о светитељу кога прославља и умето да разговоре том приликом воде у том правцу, да нешто научимо, да се испунимо љубављу и да на тај начин укажемо поштовање светитељу, јер некада су домаћини дворили славу, дакле, гости су седели и били на обеду, а домаћин је стајао, није хтео да седне поштујући светитеља ког прославља и поштујући госте које је призвао у свој дом, а ми хоћемо да ту атмосферу преносимо у кафану. То једно са другим не иде. И боље је да човек не слави него да слави наопако, да слави онако како не приличи православној вери и православним хришћанима - казао је.
Прочитајте још
Фото: Н. Фифић
Како каже, обичаји су за светог Николу исти ка ои за сваку другу славу, али је изражено међусобно даровање.
- То није у оном смислу у коме ми дарујемо једни друге преварени с тим да је Деда Мраз тај који долази и доноси поклоне, јер то је плод потрошачког друштва где се жели да се што више купује да на тај начин имау користи од нас. Ми прослављамо светог Николу који је био дародавац, али није давао онима којима није потребно. Није давао да би добио заузврат, него је давао и помагао сиротињи. Дакле, у томе јесте драж и лепота давања, а с обзиром на то да је сада пост још више морамо да размишљамо о томе, да оплеменимо своја срца постом и молитвом, да их отворимо и да учинимо да у њих сместимо несместивога бога, новорођенога Христа за чији празник се припремамо постом, молитвом, смирењем и да схватимо да пост не смемо да сведемо на тањир, да је пост нешто много узвишеније и веће и да треба добрим делима и љубављу да га зачинимо.
Он истиче и да су се сви обичаји код нас мењали, прекидали обнављали, а слава је једини обичај који никада није прекидан.
- Славили су наши преци у ровоима, славили су у највећим оскудицама, страдањима, патњама, било на који начин, али никако нису дозволили да се прекиње слављење крсне славе.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
