Видели смо да се мучи Пари Сен Жермен без Николе Карабатића на старту сезоне, али мораће да се снађу. Највећи рукометаш свих времена опростио се на Олимпијским играма, а заувек је остао жал што није обукао дрес Србије. Имао је зашто, пошто је рођен у Нишу и мајка му је Српкиња. Са друге стране отац Бранко Карабатић је Хрват из Трогира и бивши рукометаш, који је у Нишу играо за Железничар.
Карабатић није успео да на Олимпијским играма узме још једну медаљу са великих такмичења, мада тешко да му се нешто може замерити. У каријери је освојио 18 медаља са великих такмичења, од тога 11 злата. Карабатић има три олимпијска злата и једно сребро, а где су још сви остали трофеји. Четири пута је био првак света, четири пута првак Европе, односно има још шест медаља "другачијег" сјаја са ових такмичења. Али, шта је он? Србин, Хрват, Француз?
Мајка Радмила и отац Бранко већ су се са југа Србије преселили у Француску када је Никола имао четири године, па се његов брат Лука Карабатић, тренутно капитен ПСЖ-а, родио у Стразбуру.
Хрвати га својатали, он им отео медаљу
Никола је ипак увек причао српски, познаје српску културу и дружи се са српским спортистима. Видели смо га на Олимпијским играма у Паризу како проводи време са Новаком Ђоковићем, али репрезентација није долазила у питање. Једини избор му је била Француска, мада се осећа "и као Србин и као Хрват". Ипак и поред тога победа над Хрватском му је омиљена у каријери. Била је то 2009. година, када је узео злато усред Загреба на Мундијалу у мечу са домаћином у финалу.
Прочитајте још
Када су га питали које је националности, да ли је Србин или Хрват, дао је одговор:
- Ја сам и Србин и Хрват. Имам корене у обе земље и на то сам јако поносан. Француска је моја домовина, али ми је драго што вучем корене из бивше Југославије. Због оца ћу заувек памтити финале против Хрватске. Била су то два најбоља тима у пет година, препуна Арена, 15.000 људи и сви су били против нас и против мене. Сећам се кад су се певале химне, знам како тешко је било мом тати, његов син игра против Хрватске у финалу Светског првенства. Када је почела химна, а химна Хрватске је јако лепа, почео сам да плачем, било је стварно чудно и видео сам како ми је отац осећао, размишљао сам о њему - истакао је Карабатић, који је тада ипак имао посебан мотив против Хрватске и донео је својој Француској титулу првака света.
- Најдража титула ми је та са Светског првенства у Хрватској 2009. Мама и тата су били у публици, гледали су утакмицу с трибина, а то је тренутак каријере који никад нећу заборавити, пред 15.000 Хрвата који су били против мене... Јој, то никад нећу заборавити.
Сада може да туристички обилази Србију
Читав живот је провео у Француској, али је најавио да ће после краја каријере одвојити време да обиђе како Србију, тако и Хрватску. А у породици Карабатић ће се наш језик и даље говорити.
Јесте да му романса са Бланком Влашић није успела, али и овако ће његова деца причати наш језик.
- Сигуран да ћу децу научити да говоре хрватски и српски јер ми је то јако битно. Ипак сам Балканац, поносан сам на своје корене, тамо имам кућу и породицу и желим да ми деца знају одакле су им корени - рекао је Карабатић.