Књижевница Ведрана Рудан недавно је објавила текст у којем је, између осталог, написала како њено дете, за четири месеца њене болести, не може да нађе 15 минута времена за њу.
Сад је на својој страници "Рудан.инфо" објавила текст под називом "Опет о мојој грозној деци", у којем се осврнула на реакције на свој првобитни текст.
- Јако сам задовољна одјеком мог текста у ком сам описала гадове, плодове утробе своје. Ако нисте читали на свим могућим порталима, а ни на мом иако стоји испод овог текста, препричаћу вам садржај. Ја на самрти, брзождерући рак хара мојим крхким, алелуја за ово “крхким” телом, а моја проклета деца никако да посете умирућу мајку. Кад је моја познаница прочитала текст, мислила је да пишем о њеном сину, разбаштинила га је идућег дана, била је код најпознатијег ријечког нотара и сву је своју имовину поклонила ћерки. Братић је у мојој деци препознао своју и коначно преломио, продао је кућерину у Сплиту и са женом ће се одселити у Трст. "Стара, тамо су некретнине јефтиније, јест да је Трст постао српски, али боље да сам окружен Србима него сопственом децом. Пи*ка им материна!, написала је Рудан.
Фото: АТА имагес/З. Мандић
- Моја пријатељица је данима плакала због мене. Рекла ми је у поверењу да је коначно срећна што никад није родила. "Не могу замислити", јецала је, "не могу замислити кроз што пролазиш, јаднице. Проклети били". Неколико портала је мог сина убацило у наслов и је*ало му матер коју не посећује на самрти. Син ми је одушевљен јер су га, питај Бога чиме изазвани, прогласили "доктором", "угледним доктором", "неуропсихијатром". "Стара, ако наставиш, постаћу академик злостављач мајке којој задњи час откуцава". Односи између родитеља и деце очито су врућа тема. Добила сам море мејлова у којима моји вршњаци детаљно описују своју децу из пакла, открила је па наставила:
Прочитајте још
- Искрено, с једне стране ти је драго кад напишеш нешто што ће многи прочитати, тешко је убости добру тему, с друге стране… Како је могуће да моји читатељи сваки текст који напишем доживљавају као исповест, истину, крик срца мога, вапај за љубављу, тугу над самом собом јадном, болесном и остављеном? Не сећам се кад сам, ако сам икад, писала истину о људима које волим. Чак ни ја више не знам колико сам у текстовима имала љубавника, мужева, бракова, зле деце… Али… Не пишем никад о своме мужу, наш однос је тако досадан. Ни моја ми деца нису тема. Поштујем и осећања својих мачака, никад им не бих угрозила приватност, додала је па наставила:
- Па ипак, како рекох, мојој деци ових дана није било лако док сам се ја смејала. Већина ме је људи жалила, други мисле да сам ја злобна ку*ва, ку*а, стара баба, мрзитељка свега што је хрватско, заслужила све што ми се, сиротици на умору, дешава. "Како си посејала, тако жањеш, кур*етино! Крепај!". У читавој је причи заиста истина да имам је*ени рак и смешно ми је кад ми неки пишу како су срећни што ћу “цркнути”, као да они неће. Остало је… Истина или лаж. Овај викенд моја деца и ја планирамо заједнички ручак у некој оштарији и муку мучимо куда отићи.Многи ме знају, шта ако зброје два и два и схвате да се весело смејем у друштву сопствене деце? Сје*аћу имиџ жртве, је*оте, закључила је.
(Сторy.хр)
БОНУС ВИДЕО:
