Осим по бројним глумачким великанима и незаборавним ликовима, публика је памти и по једном - псу. Наравно, реч је о љубимцу Голубовића, псу Сими.
Занимљиво је да је Амон, односно Сима из серије, и у стварном животу био љубимац глумца Десимира Станојевић, који је тумачио улогу Вукашина Голубовића, као и да га је, када је остарио, мењао његов син, Симче. О својим псима Деско је детаљно говорио за ТВ Новости далеке 1994. године, а текст преносимо у целости:
Отприлике на сваких месец и по, ето ти Десимира Деска Станојевића у некој од великих рубрика у нашем листу. Ко му је крив што је популаран и што то сасвим добро подноси. Међутим, овог пута је он само партнер и "портпарол" својим псима, Амону и Симчету који су у међувремену у слави и омиљености прешишали и свог газду. Наравно, све због серије "Срећни људи" и деце која су заволела Симу и једва чекају да се жив и здрав врати кући. Биће о већ током ове јесени или зиме.
Шта се у међувремену дешава у њиховим (правим) животима чућемо (Амон и Симче су били "индиспонирани") од Вулета Голубовића, пардон, Десимира Станојевића који, када се сав нормалан свет брчка што у црногорском, што у грчком мору, седи у узаврелом Београду и ради:
- Припремам монодраму, у ствари, дуодраму, за мене и мог пса Амона, а зове се "Мој кум и ја". За петнаестак дана требало би да кренемо на велику турнеју. Специјални текст за нас двојицу написао је Синиша Павић, а режираће Александар Ђорђевић. Користимо срећну околност што Аца у стану има еркондишн, па тамо свакодневно по неколико сати имамо пробе.
Прочитајте још
Мада је поменути уиграни трио из "Срећних људи", овог пута Деско неће глумити Вулета Голубовића него Жику Мијалковића, правника који, сирома', има проблема са своје три жене, а ова последња га је напустила због - пса. Кроз представу се преламају сви његови малери, "потпомогнути" са пет песама које ће Деско са задовољством (и душом) певати. Компоновали су их Војкан Борисављевић и Радослав Граић, а на текстове Љиљане Павић и Даре Јанковић, тако да ће то, у ствари, бити мали мјузикл.
Први је пут да ће монодрама (или дуодрама, како подвлачи Станојевић) бити праћена и музиком. Коначно, Синиша Павић је комад и написао да би истакао његове глумачке, певачке и остале естрадне способности.
- Југословенску турнеју организује "Естрада Таш", а намера ми је да, практично, стигнем до сваког човека који ме тражи, воли и жели да види и оцени мој рад и труд. Намеравамо да обиђемо неке делове Босне, бивше делове Хрватске, евентуално Македонију и сва она места која су преко сателита гледала "Срећне људе", јер имамо податке да је на југу Македоније, па чак и у Словенији серија била страшно гледана. Све то говори да те наше поделе и блокаде не могу да зауставе уметност. Касније, планирамо и одлазак у иностранство одакле такође добијамо много писама, ево, баш је једно недавно стигло у којем човек дословно каже: "Ви не знате шта за нас значе "Срећни људи". То нам је једини "излазак" и најлепши провод."
Док траје лето, Деско и његова длакава дружина обићи ће и сва велика и мала места у којима се организује летњи програм. Да се народ мало забави и ужива сат времена у представи. Зато ће глумчева фамилија ово лето мало да истрпи и "жртвује" се ради ширења популарности оца породице:
- Ове године ће они због мене остати у Београду, а можда ћу неке друге ја бити тај који ће седети код куће а они отићи.
На турнеји, Деска ће пратити и његов четвороножни "колега" Амон (расе епањел бретон), а као његова замена увелико се припрема Симче, Амонов син: - Чињеница је да се Амон коме је десет година већ уморио и да више нема "живаца" за глуму и славу која га је спопала. Деца када га виде, крену да га пипкају и штипкају, а њему, сиромаху који није ни за шта крив, то више уопште не прија, а и нема никакве конкретне користи, ни коску више не добија. Зато сада малог Симчета који је "пљунути" тата, уводимо у посао. Чекам да још мало порасте, рођен је петог марта, у знаку Рибе, па ће ускакати уместо свог оца када год то буде потребно.
Тако ће Амон иако се спрема за пензију, и даље остати миљеник и старих и младих, нека врста домаћег, српског Лесија, баш у тренутку када се у свету кинематографије обележава педесетогодишњица филма "Леси се враћа кући", у којем се прославио умиљати шкотски овчар.
- Е, да... Да је Амон то што јесте у америчким условима, сада би имао свог личног ветеринара, гувернанту, менаџера, фризера, педикира и шта све не, и то не због њега него би ту људи њушкали велики извор пара. Скоро у сваком америчком филму појави се и понеки симпатични псић, па сам и ја дошао на идеју и предложио неким људима, да и ми снимимо дечји филм у којем ће главна личност бити пас. Синиша је веома заинтересован за ту идеју, а ја сам већ смислио и наслов - "Сима се враћа кући". Верујем да би тај филм био страховито гледан и мислим да нема детета које не би отишло у биоскоп, или гледало на телевизији, па и тамо где допире сателитски програм. Међутим, код нас је дечји филм склоњен на маргину и нико ту не види прави посао, а ја га видим.
Могуће је да ће се Десимиру Станојевићу, ако буде упоран као што јесте, и посрећити да до реализације његове замисли и дође, јер су за то "загрејани" (опет) и Синиша Павић, који је чак и у рођачким односима са Деском јер има Амоновог сина, и Аца Ђорђевић који, за дивно чудо, нема куче, али зато их његова супруга обожава и сваког дана када Деско долази (са својим четвороношчићима на пробу) у њихову кућу, прво петнаест минута мора да одржи предавање из кинологије, а за то време се Симче у кухињи слади са "малим" парчетом свежег бифтека!
Иако су Амон и Симче стекли огромну славу и постали звезде, за њих није отворен жиро-рачун у банци. Хонорар су, уместо њих, добиле две госпођице Станојевић, Дескове ћерке, које он од милоште зове "керовође", јер су задужене да кучиће доводе и одводе са снимања. Из свега овога да се закључити да је глумачки живот понекад горак, а псећи сладак. Мада, ко зна, јер како каже једна изрека: "Када би пас проговорио, човек би изгубио и тог јединог пријатеља."
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај текст је изашао у "ТВ Новостима" 10. августа 1994. године.*