Један од најемотивнији свакако је био након освајања златне медаље на Олимпијским играма у Паризу.
Јелена је са децом из ложе уживо пратила велико финале.
- Почела сам да плачем од среће, али док се све то дешавало помислила сам 'Боже, шта ће да буде његов следећи циљ? Сигурно се неће зауставити на овоме, шта даље?'. Не знам, али је невероватно. Злато је било његов циљ дуго, чекао је годинама он је гигант и по менталној и духовној снази и на неки начин ме инспирише - открила је Јелена.
Фото: Профимедиа
Заједно су око 20 година и упркос свему томе и даље постоји нервоза када прати његове мечеве.
- И дан-данас сам нервозна када гледам његове мечеве. Највише уживам на Вимблдону, много ми се свиђа тамо, има много зеленила, мирноће, налази се ван центра града. И сви као породица можемо да уживамо у заједничком времену, шетамо се, идемо по парковима, делује као обичан посао када смо на Вимблдону.
Прочитајте још
Фото: принтскрин/Eurosport/Профимедиа
Не прати га Јелена на турнирима сада толико често као што је раније био случај. Како због породичних обавеза, тако и због рада са фондацијом.
- Да, сада путујем мање, има много турнира. Сада бира места на која жели да иде и то није моја ствар, он жели да ради шта хоће у својој каријери и има моју пуну подршку. Деца су одушевљена због свега што ради и поносни су на њега. Ако ми можемо да му помогнемо да остане ту још дуже и да игра, то ћемо и да урадимо - поручила је Јелена.
БОНУС ВИДЕО:
