Ко је био ПОП из филма "Ко то тамо пева"?

Рођен је као Петрос Лупас (у преводу са грчког, лупас или у оригиналу "лоупас" значи вук) 20. јуна 1921, у селу Клисури у Грчкој. У својој богатој каријери остварио је скоро 90 епизодних рола, од којих су неке постале култне.

Највећу популарност стекао је као поп у популарном филму "Ко то тамо пева" Слободана Шијана, а велику пажњу привукао је и у филмовима "Како је пропао рокенрол", "Специјално васпитање", "Дечко који обећава", "Три карте за Холивуд", али и у серији "Љубав на сеоски начин".

Ипак, његов живот остао је до дана данашњег енигма за многе. О њему се не зна много, осим да је мистериозно живео и нестао са сцене.

Отац му је био поп и преминуо је када је Пера био јако мали. Због тога, са шест година долази у Београд са мајком домаћицом.

Када је добио српско држављанство, добио је и име и презиме по коме је касније потписиван у филмовима и по коме га сви љубитељи његовог лика и дела знају.

Прочитајте још

Овај глумац одбио је улогу у филму "Ми нисмо анђели"

15:20

Једина СЛИКА Шербеџије са ПРВОМ супругом

17:50

"Бјела је насилничка битанга, морални кепец на штиклицама"

16:30

ЦЕЦИ СЕ ПОГЛЕД У ДАЉИНИ ГУБИ: "Шта бих рекла Аркану сад?

16:29

У младости је испољавао предузетничке склоности, данас би то назвали смислом за бизнис. Наиме, недуго по окончању немачке окупације Лупа се одлучио да покрене сопствени посао у престоници, све до средине педесетих година био је успешан бомбонџија!

Након тога обављао је многе послове у једном београдском биоскопу. Ту је био у почетку цепач карата, а касније је постао управник и ту функцију је обављао неко време, а у једном моменту постао је и директор биоскопа.

Први кратки филм у коме је глумио био је "Срећа малих мишева" из 1957. редитеља Драгољуба Ивкова, затим глуми у филму Марка Бабца "Чежња" из 1958, а 1960. појављује се у остварењу чувеног сниматеља Александра Петковића "Вртешка" коме је ово био први подухват на пољу режије.

Лупа је и сам режирао кратке аматерске филмове, а један од њих био је играни филм "Хлеб од пепела" настао 1958. Још један податак непознат широј јавности је да је Петар написао сценарио за дугометражни играни филм "Очи остају исте" који нажалост никада није реализован. По сведочењу његовог сина из првог брака Благоја Буце, Петар је вероватно планирао да у том филму буде главни глумац, али изгледа да је Пери било суђено да остане само епизодиста.

Живојин Павловић га је скоро увек узимао за своје филмове баш због тога што је био упечатљива фигура.

У омнибусу "Капи, воде, ратници" из 1962. у првој Живојиновој причи Лупа је глумио торбара луталицу који свира на усној хармоници. Било је то прво дугометражно остварење у коме се појавио. Након тога наставља да глуми у црноталасним бисерима. "Клаксон" из 1965, "Повратак" из 1966, "Кад будем мртав и бео" из 1967. и "Вране" из 1969. само су неки од наслова.

Пера је глумио и у многобројним комерцијалним српским филмовима, а појављивао се и у неким најпопуларнијим српским серијама, као што су рецимо "Љубав на сеоски начин" из 1970. где је глумио попа Јову и "Грлом у јагоде" из 1976.

У филму "Специјално васпитање" из 1977. тумачи лик добродушног старог доколичара који воли да попије са друштвом испред продавнице.

Највећу улогу у каријери имао је у Шијановом ремек-делу "Ко то тамо пева" из 1980. где је још једном глумио попа. Наравно и ова улога била је епизодна, али опет није био присутан само минут или два као у многим другим, већ знатно дуже.

По овој улози памте га милиони људи које филм толико и не интересује али зато воле да погледају добру комедију. Пошто је Шијан направио дело за сва времена и Петар Лупа неће никада бити заборављен код широке народне масе захваљујући овом филму.

У филму "Како је пропао рокенрол" из 1989. у другој причи редитеља Владимира Славице појављује се у ефектној улози љутитог али симпатичног комшије главног женског лика Барбаре који са пушком жели да заштити своју лепу комшиницу. Последњу ролу остварио је у комедији "Три карте за Холивуд" из 1993.

Нажалост Лупа никада није остварио већу ролу, иако су многе његове реплике постале култне и данас се радо препричавају.

Кад се угасе камере, Лупа је био страствени нумизматичар и свирао је хармонику. Стално је путовао јер га није држало место, пошто је по природи био живахан.

Поред Благоја Буце, који је такође одавно запловио филмским водама, има још једног сина Томислава и ћерку Надежду. Иначе, Благоје Буца се бави режијом.

Петар Лупа преминуо је од рака 6. децембра 1997. у Београду. За његову смрт везује се и занимљива анегдота.

Када је Благоје Буца саопштио редитељу Живојину Павловићу да је Лупа преминуо, Павловић је констатовао да му је слава баш на дан Петрове сахране, а по обичајима на дан славе домаћин не сме да напусти свој дом. Ипак, Живојин је дошао на сахрану.