Несрећна Десанка Дудић (72), коју је у београдском насељу Котеж зверски до смрти мучио унук Давид, жртва је злочина у који је прсте умешао сам нечастиви, тврди њен син Ђорђе.
– Очи су јој извађене, да не би могла да нађе пут ка рају, као и срце, које је душа целог бића – рекао је он за "Објектив".
Можда је генетика фактор
Како додаје, размишљао је да ли је и генетика коју је Давид добио по рођењу пресудна.
– Давидов ујак, рођени брат његове мајке, убијен је у лудници. Такође, начуо сам да му ни мајка није доброг психичког стања. Нисам паметан ни ја шта да мислим после свега што сам чуо – наводи Давидов отац.
Како даље додаје, Давида више не може назвати сином после свега што је урадио.
– Тај демон никада не треба да се нађе изван затвора. Он је опасан и не би требало да егзистира међу људима. Нисам бог, али не знам да ли за овако нешто постоји опрост. Знам да бог све прашта, али ја му ово никада не могу опростити. Не желим му зло, али то се не може назвати особом – револтирано истиче саговорник.
Нечисте силе одмалена
Отац монструма који је крвнички тукао бабу, а потом јој шрафцигером копао очи, а ножем срце, наводи да је одувек био жељан да многе ствари види из шире перспективе.
– Истраживао сам вештице, будизам, ислам, сатанизам, а жеља ми је била да истражим и влашку магију, али никада нисам учествовао у ритуалима. Одмалена сам могао да наслутим да ће Давид израсти у монструма. Када је био мали, купио сам му гумене бомбоне и плишаног меду. Узевши ту играчку, одмах је почео да скаче по њој, да је удара и чупа, гњечи. Неке нечисте силе биле су у њему одмалена – закључује саговорник.
- Моја мајка Десанка и ја одувек смо радили на томе да треба да постоје људи који раде за добро, који мире, да не буде насиља и мржње, објашњава Ђорђе Дудић.
– Давид је уживао у мржњи. Хвалио се да је криминалац, гангстер – како се називао, продавао је дрогу. Неколико пута сам му рекао да мене то не занима, да ми се такви људи гаде и да ја о томе не желим да слушам. Он је човек који је робовао само нагонима, није имао пардона ни за шта и никада.
Без пардона
За Давида Ђорђе каже да није деловао као да је био под утицајем наркотика.
– Питао сам га на крају зашто је то урадио, а он је слегнуо раменима са благим смешком, није изговорио, али као да је то значило „зато што му се може”, у том стилу – закључује Ђорђе Дудић.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
