Срђан је био пливачки тренер, а преминуо је у Оману, где је радио као селектор тамошње националне пливачке селекције.
Његова смрт наступила је изненада у 49. години, као последица срчаног удара, а Тијана је у болној исповести рекла да ништа није наслућивало трагичан исход. Пре тога се са синовима Павлом и Александром десет дана раније вратила из Омана.
- Била је то судбина, једноставно немам друго објашњење. Иако смо тренутно живели раздвојено, били смо изузетно повезани, чули смо се и по неколико пута дневно. Није постојао тренутак да он оде негде, а да ја не знам где је и обрнуто. Наш избор је био да породица привремено функционише тако. Те ноћи нисам уопште спавала, имала сам неки чудан осећај у стомаку. У последњем дописивању рекао ми је да је завршио тренинг и да је уморан, да је стигао кући и да ће да одспава. Касније у току ноћи неколико пута сам проверавала да ли је онлајн. Како до ујутру није било одговора, слутила сам да није добро. С децом сам тог јутра кренула на Златибор, пошто је Срђан инсистирао да клинци науче да скијају. Био је 6. фебруар, петак, који је у арапским земљама нерадни дан и његови сарадници из репрезентације нису до краја дана посумњали да нешто није у реду јер нису имали тренинг.
Трагичне вести до водитељке доспеле су увече, а истиче да се није уопште снашла у том тренутку:
- Питала сам се како је то могуће и шта сад треба да радим. Био је потпуно здрав, бивши пливач, који још држи државни рекорд на 1.500 метара. Одлазио је на редовне систематске прегледе, а да је имао било какав проблем, сигурна сам да би се одмах обратио лекару. Није ми било јасно како ми нешто није наговестио, како ми није дао неко упутство како да наставим даље сама. Тек касније сам схватила да је читав његов живот био упутство, да се не нервирам око глупости и ситница и да живим сваког дана као да је последњи. Себе сам убедила да тако треба да наставим, јер је то једино исправно. Не могу ама баш ништа да променим, могу само да чувам ту лепу причу о њему и у животном и у спортском смислу.
(Глориа)
БОНУС ВИДЕО:
