Глумац Милутин Дапчевић је популарност стекао улогом Кенгура, а игра и новом остварењу "Изолација" са Милошем Биковићем. Живи у Италији и има 52 године
Они који су љубитељи домаћег филма "Тито и ја" Горана Марковића, поред Димитрија Војнова у главној улози, сетиће се одмах и Кенгура, прве роле у каријери глумца Милутина Дапчевића.
Уписао је глуму у Београду са само 16 година, а 1992, као тек свршени дипломац, разочаран ратом на простору некадашње СФРЈ, Дапчевић је отишао најпре у Милано, а потом и у Рим, где је направио велику каријеру.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/domaci filmovi laza
У Београд се коначно вратио, а и на филм. У домаће биоскопе је ове недеље стигла "Изолација" с Милошем Биковићем, а са филмом и он.
- Пратио сам шта се ради код нас. Имао сам срећу да прођем кроз кадар у филму "Краљ Александар" Здравка Шотре и играм у серији "Убице мог оца" Предрага Гаге Антонијевића, чији сам сценарио читао још у Лос Анђелесу. Сада сам снимио занимљив филм с Биковићем "Изолација", дебитантско остварење Марка Баћковића. Мислим да та улога неће проћи незапажено - каже Дапчевић за Курир.
Прочитајте још
Прошле године гледали смо га у новом остварењу "Ла Цхимера" са Изабелом Роселини редитељке Аличе Рорвахер, који је светску премијеру имао на Канском фестивалу. Ипак, овде Милутина сви памте по сарадњи с Гораном Марковићем.
FOTO: printscreen yt/ RTS Beogradska hronika Jutarnji program
- Пошто нисам имао аудицију за тај филм, рекао бих да ми је Горан Марковић указао велико поверење, што тек сада разумем. Хтео сам да дођем међу те велике глумце. Вероватно ме је видео на академији. Пре тог филма играо сам у серији "Пилот у трави" Драгана Веселиновића. Глумио сам заједно с Драганом Николићем, играо је мог тату, и од њега сам заиста много научио о глумачком занату.
Горан је гледао материјале које је Драган направио, па је стигао позив за филм "Тито и ја". Синиша Карамехметовић Кенгур је био велики понављач. И Горан је тражио да пуно импровизујемо на сету. Сећам се да ми није дао да седим и ручам с Микијем Манојловићем, Лазаром Ристовским, Аницом Добром, већ с децом. Имао сам тада већ 17 година. Хтео сам да будем с великим глумцима. Срећом да је ту био Димитрије. Иако смо у филму непријатељи, на сету смо били нераздвојни и лепо се дружили. Мислим да се та блискост види на филму. То је последњи југословенски филм који је постао култни - закључује Дапчевић.
(Курир.рс)
БОНУС ВИДЕО:
