Стручњаци подсећају да су очекивања по питању новог запошљавања већа у односу на август.
Сви летњи послови сада посустају, а од новембра крећу додатна запошљавања у сектору трговине, јер је то месец акција и снижења цена. Онда долази децембар, пред празнике, када је куповина на свом максимуму. У Србији је у трећем кварталу ове године, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, било запослено 2,36 милиона радника, али је у односу на претходно тромесечје број запослених био мањи за 1.498 радника.
Фото: Д.С.
Ипак, ако се најновији подаци упореде са онима из трећег квартала 2023, број запослених је већи за 4.910 људи. Економисти из часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) подсећају на то каква су очекивања компанија за наредна три месеца по питању броја запослених радника.
– У анкети у септембру 28,9% компанија се изјаснило да планира да повећа број запослених у наредна три месеца. Уз то, и 0,5% фирми планира смањење у истом периоду, што је нешто бољи резултат у односу на август (један одсто) – наводи се у најновијем часопису МАТ.
Стручњаци подсећају да су очекивања по питању новог запошљавања већа у односу на август, као и у односу на упоредиви септембар прошле године, додаје се у анализи.
Прочитајте још
Ипак, Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, сматра да ће већина компанија у Србији до почетка 2025. тежити да испуни пословне планове, а да ће нова запошљавања спроводити само онда ако су у плану нове пословне активности или ширење обима посла, што се махом дешава тек с пролећа.
Фото: Профимедиа
У структури наше привреде доста тога зависи од сезонских послова и доба године. Сви летњи послови сада посустају, а од новембра крећу додатна запошљавања у сектору трговине, јер је то месец акција и снижења цена. Онда долази децембар, пред празнике, када је куповина на свом максимуму. Зато су и потребни радници у трговини, превозу и дистрибуцији робе, али и у маркетингу и дизајну, јер се сада на интернету качи и припрема велики број реклама – истиче Рајић, додајући да, с друге стране, број запослених у грађевинарству опада, јер део грађевинских послова застаје око новогодишњих празника или им се интензитет смањује.
– Стога, сем у наведеним областима, нова запошљавања у новембру и децембру нису типична – додаје он и подсећа да је у последње две године инфлација "појела" сав привредни раст.
Фото: М. Лабудовић
– Ми смо заправо имали само одржавање тог раста, а повремено неке фирме су имале да понуде висококвалитетне технолошке производе, због чега јесу забележиле развој и раст, успевајући да пласирају робу и на друга тржишта. Ипак, таквих фирми је мало у структури наше привреде – истиче Рајић, који сматра да прави ударци на привреду долазе тек када инфлаторни талас прође.
– Те последице ће тек сада фирме у Србији да осете, па ће многе, уместо да улажу у развој, морати да инвестирају у санирање последица инфлације. Тада ће се заправо дешавати да капацитет за даље запошљавање крене да опада, јер у пракси једна година инфлације значи две године стагнације у бизнису – објашњава Рајић.
БОНУС ВИДЕО:
