Капор до детаља описао аферу са принцезом Јелисаветом

Он је бежао од брачног живота, а она је била протерана из сопствене земље, срели су се тамо негде у туђини и упустили у љубавну везу, ово је прича о афери између чувеног Моме Капора и принцезе Јелисавете Карађорђевић

Момо Капор још на студијама сликарства у Београду упознаје гимназијалку Ану Пјеротић, касније студенткињу психологије која постаје центар његове пажње и љубави, жени је и добијају ћерке Ану и Јелену Капор.

Њих три су била његова прва читалачка публика, топли дом и сигурна лука. Али његов немирни дух му није дао мира. Уметник као он просто није могао да се скраси на једном месту, а љубав му је била вечита инспрација за књижева дела.

Фото: Катарина Михајловић, Борислав Здриња/ЗИПА ПХОТО/АТАИмагес

На крају овај брак окончава због Љиљане Тодоровић за којом губи главу. У року од годину дана од како су се упознали, Момо се развео од Ане и оженио Љиљану. Сваким даном су се волели све више, безусловно. Љиљана је обожавала да му удовољава, а он ју је гледао као богињу! Није почео дан без: "Добро јутро, љубави!" А посебно је волео да је поносно гледа са задњег седишта, док га она вози.

Међутим да му превара није била страна ни пре Љиљане, доказује књига "Капорова школица" Александра Ђуричића који је написао како је дошло до љубави Моме Капора и Јелисавете Карађорђевић:

"Њујорк му је мирисао на живот, сладострастан, заводнички, уметнички, а како је волео да дели сва узбуђења, нашироко је поделио и ово. Постао је незванични ексклузивни дистрибутер америчке културе и свих могућих прекоокеанских мириса. Од средине седамдесетих, па наредних петнаест година радио је у Њујорку по неколико месеци годишње у студију свог пријатеља Лалета Ђурића и за то време више научио о сликарству него у читавом претходном животу. Нашао је уточиште.

Фото: С. Сарић, Профимедиа

На сасвим другом континенту почињао је да живи од цртања и да остварује свој дечачки сан. Неуморно је истраживао чувена места и интервјуисао највеће умове тог доба.

Један од узбудљивијих њујоршких сусрета догодио се када га је пријатељица Светлана Стон повела, мада се много опирао, на престижни парти код Нине Розенволд на Петој авенији, „где ће бити цео Њујорк“.

Атмосфера је била узаврела, мешали су се лажни осмеси са звуком потпетица, мало се флертовало и много се плесало. У неком тренутку остао је потпуно сам са чашом шампањаца у руци. Сео је у један угао и у џепу блејзера опипао беџ на којем је писало КИСС МЕ И’М СЕРБИАН, купљен у Сан Франциску месец дана раније. Извукао га је и из досаде закачио за ревер. Пијуцкао је шампањац и посматрао гламурозну ревију лепоте и сујете.

Фото: Анђела Стевановић

Одједанпут му је пришла тамнокоса лепотица у црној хаљини, чији је дубоки изрез, придржаван танким бретелама, откривао прелепе беле груди посуте љупким пегицама. Упрла је прст у беџ и рекла:

– Дај ми то!

Збуњен, спустио је чашу шампањца на патос, откачио беџ с ревера и устао да јој га закачи на танку бретелу, док су му прсти дрхтали од узбуђења при погледу на њене груди.

– Шта ће ти то? – једва је промуцао.

– Ја сам наша – рекла је кокетно.

– Одакле си?

– Из Београда.

– Из Београда... – поновио је запањено.

– А из ког си краја?

– Из ког краја? Шта значи из ког краја?

– Мислим, где си рођена?

– Ох, рођена – поновила је. – У Белом двору.

Следио се од запрепашћења.

Фото: Сарић С.

Из мале ташне од сребрних перли извукла је посетницу и пружила му је. На њој је писало: Елисабетх Карагиоргевиц – Принцесс оф Yугославиа.

Принцеза! Бајке су ипак могуће, помислио је; открио је праву принцезу. Принцезу из сопствене земље у коју јој је било забрањено да се врати, као и свим њеним рођацима Карађорђевићима. Била је то 1976. година и Тито је још увек био у пуној снази, као и његова тајна полиција. Гледала га је крупним, мало размакнутим очима боје најтамнијих боровница.

Тада је почео да пише роман „Зое“, из њега су напросто куљале речи које није могао да заустави. Није престао да пише ни у авиону, на повратку у Београд. Никада брже није прелетео океан.

Кад се вратио у Београд причао је да је упознао нашу принцезу, али нико није знао, чак ни тадашњи ројалисти, да кнез Павле има ћерку и да се зове Јелисавета.

Онда је писац схватио да је заборавио како се зову неке улице, неки џез-оркестри, извесни људи и јела у ‘Ђину’ на Лексингтон авенији, па се вратио у Њујорк и почео да сакупља јеловнике, визиткарте, планове града и позоришне програме са Бродвеја. Да створи Зое.

Однос принцезе Јелисавете Карађорђевић и Капора био је предмет разних спекулација и када је изашао роман Зое, а и деценијама касније. Постао је нека врста урбаног мита, о којем се и ћутало и шушкало.

Предраг Пеђа Нешковић, један од најзначајнијих савремених сликара, Капоров друг из студентских дана, био је један од сведока ове бурне романсе и Моминог интимног живота из тог периода.

Фото: Н. Фифић

„Док је био у Америци, у том наврату скоро годину дана, Капор је био у вези с Јелисаветом Карађорђевић. Када се вратио из Њујорка долазио је код мене, много смо причали, поверавао ми се, био је узбуђен. Онда је звао Јелисавету одавде, из овог атељеа, није могао да телефонира од куће. Присуствовао сам њиховим љубавним разговорима. Причао ми је како су после вођења љубави лежали и толико били исцрпљени да су јели неки џем како би се опоравили од страсних загрљаја. То је било бурно и страсно. Тада је био ожењен Аном.“

Међутим принцеза је имала другачији поглед на сусрет са Капором, оно што је она испричала о њему, не поклапа се са Нешковићевом причом.

"То је чудно, пошто смо се видели само једном, на једној вечери код Светлане Стоун. Његов француски био је врло слаб, а енглески тад није говорио уопште. Било ми је интересантно да га упознам јер тад нисам знала ни реч српског. Комуникација је била минимална, а он је написао роман. Такви су писци. Не знам, можда је довољно пет минута за инспирацију. После смо ручали негде на реци, овде, у Београду", присетила се кнегиња својевремено.

Она је очарала њујоршко високо друштво, а и сама је увидела да је Американцима импоновало њено племићко порекло, док њој уопште није. Неко ко је до своје двадесете године дословце обишао пола света, упознао све важније принчеве и краљеве, ко је био у директном сукобу са аветима комунизма, а уз сву своју бриљантну памет и образовање савршено пажљиво слуша сваког с ким се упусти у разговор пленио би све и да је рођен на плантажи памука у Алабами, а не на Белом двору.

Јелисавета је одувек имала специфичан комуникацијски код: Иако јој се у очима у сваком тренутку јасно види да размишља сто на сат, она говори мало, прецизно, духовито и увек с поентом.

ФОТО: Принтсцреен/Yоутубе/антистрес водиц

Холивудске звезде, продуценти, богати индустријалци и утицајни политичари салетали су је, што због бајковитог порекла, што због ведрине коју је заразно ширила свуда око себе. Историју свог изгнанства, коју би већина нормалних људи представила као голготу, она је приказивала као занимљиви Safari.

У Њујорк је дошла са Хауардом Оксенбергом кога је упознала на скијању у Аустрији, заједно су добили две кћерке, Катарину, која се касније прославила као глумица у првој модерној сапуници Династија, и млађу, Кристину, која је постала писац.

После Хауарда, принцеза Јелисавета имала је још два брака, са Британцем Нилом Роксбургом Балфуром, банкаром који је прешао у политику и постао посланик Европског парламента, с којим је добила сина Николаса, и са бившим премијером Перуа, Мануелом Улоа Елијасом. А данас је у срећном браку са Драганом Бабићем.

Ипак, више од свих бракова пажњу је привукла њена веридба са једним од највећих холивудских глумаца свих времена, Ричардом Бартоном, ког је упознала након његовог развода од Елизабет Тејлор. Њему је импоновала њена плава крв, а она је мислила да ће с њим закорачити у свет кинематографије.

Почели су заједно да снимају један филм који никад није завршен. Кад се пред њом онесвестио од вискија, а она позвала полицију, помислила је: Само ми још он фали у животу.

(Курир.рс)

БОНУС ВИДЕО: