Растао је у скромној, пекарској породици, а након што је завршио основну школу, уписао је Пету београдску гимназију, где је био део драмске секције.
Одувек је Никола Симић био надарен за уметност, а мало је познато да је најпре желео да постане сликар. На то да ипак постане глумац утицао је његов брат, иначе и сам познати југословенски и српски глумац Славко Симић.
Фото: В. Данилов
Десет година старији Славко почео је каријеру на сцени новосадског Српског народног позоришта, а потом је прешао у Југословенско драмско позориште.
Био је председник Савеза драмских уметника Србије од 1968. до 1973. године, добио је низ престижних признања међу којима су Вукова награда, Злата колајна, Ћуран, Златни ловор вијенац... Забележио је велики број улога и у филмовима и серијама, а последњи пут смо га гледали у остварењу "Сироти мали хрчки".
Прочитајте још
Како је брат "гурнуо" Николу Симића у глуму?
Према речима глумца, он је најпре конкурисао за средњу уметничку школу, а иако је примљен, брат му је јавио да је одбијен јер није желео да му се Никола придружи у Новом Саду.
– У нижим разредима гимназије сам лепо сликао, па сам, у време кад је мој брат Славко био глумац и професор глуме у Новом Саду, у истом граду полагао пријемни испит за средњу уметничку школу. Али, он ми је јавио да пријемни нисам положио, па сам завршио Академију за глуму. Међутим, пре десет година сам сазнао праву истину – испричао је Никола Симић својевремено.
– Славко ми је пред крај живота, ничим изазван, пренео поздрав неке жене која жали што нисам пошао у уметничку школу, кад сам већ "положио пријемни испит"... Ништа нисам питао Славка, а све сам разумео. Он је у време боравка у Новом Саду живео сам. Ја бих му ту био само сметња. Зато ми је, несвесно, јавио да нисам положио пријемни и тако ме из сликарства увео у глуму – присетио се легендарни глумац.
Славко Симић преминуо је у Београду 2007. године, а Никола 2014. Обојица су сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
