Многи се питају како се оверава здравствена књижица пре одласка у пензију.
Ужичанка С. П. (63) поднела је, како је испричала за портал МОНДО, захтев за пензију почетком маја и на решење чека већ четири месеца. Напоменула нам је да јој код предавања документације нико из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО фонд) није објаснио на који начин треба да овери здравствену књижицу.
"Сасвим случајно сам сазнала да ми није оверена књижица а то се десило јер ми приликом предавања захтева за пензију нико није рекао да треба да добијем потврду од ПИО фонда и да са њом одем у Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО). У РФЗО-у оверавају здравствену књижицу на два месеца", започела је разговор за наш портал С. П. (63) из Ужица.
Наша саговорница је напоменула да јој је невероватно да у доба дигитализације треба да узима папир и да шета од шалтера до шалтера.
"Након два месеца људи треба опет да оду у ПИО фонд да узму потврду па са њом поново у РФЗО да им се овери књижица која се други пут продужава на краће време од два месеца. Пошто ја чекам на решење већ четири месеца то значи да прилично често треба да се шетам од шалтера до шалтера", казала је.
Прочитајте још
Истакла је да је то веома незгодно за особе које имају здравствене проблеме и додала да постоји велики број људи који након подношења захтева за пензију настављају да раде.
"Они људи који наставе да раде не могу да изађу са посла како би мало мало оверавали здравствену књижицу. Мислим да она треба да буде оверена докле год се не добије решење за пензију. И свакако мислим да ПИО и РФЗО треба да буду повезани и да овера здравствене књижице буде аутоматизована", испричала нам је саговорница.
Одговор из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање
Из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање су за портал МОНДО објаснили да осигураник који је поднео захтев за остваривање права на пензију, а налази се ван радног односа, од овлашћеног лица Фонда ПИО добија потврду ради регулисања здравственог осигурања.
"Са потврдом се странка обавезно обраћа запосленима Фонда ПИО на шалтерима пријаве - одјаве, где се врши привремена пријава на здравствено осигурање и где се истовремено добија доказ о извршеној пријави. Ова пријава постаје валидна следећег календарског дана, када буде преузета у информациони систем који користе здравствене установе. На основу потврде која се добије, могу се осигурати и чланови породице.
Међутим, уколико је лечење потребно истог дана, странка са потврдом о подношењу захтева за пензију може лично да оде у надлежну испоставу Републичког фонда за здравствено осигурање, према адреси свог пребивалишта, где ће се пријава унети непосредно у систем тог Фонда. На овај начин здравствене услуге доступне су већ истог дана", навели су из ПИО фонда.
Издата потврда важи два месеца јер је то законом предвиђени рок за доношење решења о правима из пензијског и инвалидског осигурања. Уколико по истеку два месеца подносилац захтева за остваривање права на пензију не добије решење, може се обратити надлежној филијали ПИО фонда ради поновног добијања потврде. Након остваривања права на пензију, то јест добијања решења о оствареном праву на пензију, пријаву корисника пензије на здравствено осигурање аутоматски врши ПИО фонд, објашњено је за портал МОНДО.
Из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање су такође навели да је законски рок за доношење решења о правима из пензијског и инвалидског осигурања до 60 дана и у 90 одсто случајева Фонд доноси решења у овом року. Када недостају подаци за неки од периода осигурања, поступак се продужава до обезбеђења података.
"До некомплетности података може доћи из више разлога, а међу најважнијима су неуплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање (што је трајна законска обавеза послодаваца), непредавање пријава М-4 Фонду ПИО, непостојање правне и финансијске документације о радном ангажовању лица и прибављање доказа о радном ангажовању лица која су радила ван подручја Републике Србије", закључено је за наш портал из ПИО фонда.
Новац за одлазак у пензију
Ужичанка С. П. (63) је за МОНДО објаснила да особе које поднесу захтев за пензију добијају задњу плату и две отпремнине од фирме у којој су радили. Према њеним речима, неопорезив износ једне отпремнине износи 133.000 динара без обзира на то колика је била плата запосленог и колико је у тој фирми радио.
"Иначе, у пракси већина послодаваца то не исплати. И онда су људи који оду у пензију заиста у проблему док им се не одобри решење. Ја чекам на решење четири месеца јер нешто не могу да реше а не знам шта не могу да реше јер ја нисам имала неке прекиде, односно радила сам само у две фирме", закључила је разговор наша саговорница.
(Мондо.рс)