Лека је за Курир својевремено открио да му није падало тешко да ради на манастирском имању и у кухињи и да би и сада могао да се поново окуша у свему томе. Када се одлучио на ову авантуру 1991. године, имао је тек 33 година, а једина сатисфакција била му је да упозна своју религију.
- У Хиландару бих могао да проведем цео живот, сигуран сам у то. Тамо сам добио своју монашку одору, радио сам у винограду и у кухињи, припремао дрва...
- У Хиландар сам дошао с амбицијом да тамо останем дуже време. Нисам могао да предвидим колико, али сам добио одобрење београдске патријаршије да не будем туриста него један од искушеника. Време сам проводио с монасима, нисам излазио из њиховог круга. Имао сам своју монашку одору, радио сам у винограду и у кухињи, припремао дрва и све остало што је било потребно. Тада сам имао 33 године, то је било пет година пре него што сам се оженио првом супругом - испричао је глумац.
Данас, 33 године касније, Лечић каже да би без проблема могао да се замонаши, и то трајно, уколико осети потребу за тим.
Прочитајте још
- Отишао сам у Хиландар зато што је то духовно место православне вере, којој ми припадамо. Пошао сам од тога да изучавање духовности мора да почне од места где сте рођени. Ја сам рођен у Србији, она је моја мајка, земља коју волим и припада корпусу православне религије. Зато сам морао да одем на сва та света места како бих осетио ту њихову енергију. Хиландар је место где бих могао да проведем цео живот, сигуран сам да бих могао да живим монашким животом - рекао је Бранислав.
Време проведено у манастиру, где важе посебна правила за њега, било је богато искуство које му је помогло да се боље снађе по повратку у сурову стварност каква је била деведесетих на овим просторима.
- Када сам се вратио, видео сам да се у Србији нешто чудно, врло лоше дешава. Онда се догодио 9. март. Био сам на улицама, пред воденим шмрковима, тенковима - присетио се Лека свог учешћа у демонстрацијама против Милошевићевог режима.
(Курир)