Када кажемо ‘плава коса’, већина људи помисли на златно-жуту или светло-жуту косу, никако на нијансе стварне плаве боје. У прошлости, у нашем језику су се разликовале само светле и тамне нијансе косе, па су се спомињале ‘загасите’ или ‘сјајне’ косе, без специфичног наглашавања боје.
Како се то описивало некада?
Реч ‘плав’ у старословенском језику описивала је све што је светло или бледо, а могла је означавати и бело и златно-жуто. За оно што данас називамо ‘плавим’, користили су се придеви попут ‘сињи’ или ‘модар’. Стари народни стихови потврђују овај језични обичај: ‘житна поља у даљини плаве’, док су „дубине мора модре“.
Трагови тог језика остали су сачувани у народним песмама где и данас налазимо изразе попут ‘сињег мора’, ‘модрог неба’, или пак ‘житних поља која се плаве’ у даљини.
С временом је дошло до делимичне промене: ‘сиње/модро’ је постало ‘плаво’, док је реч ‘жуто’ ушла у ширу употребу, премда се изворно значење речи ‘плав’ није потпуно изгубило. Тако су се оба значења задржала и до данас.
Прочитајте још
I drugim su jezicima prisutne slične lingvističke dileme. Na primer, u poljskom jeziku za osobu svetle puti i kose koriste se izrazi ‘żółty’ (žuto) i ‘płowy’ (plavo). U portugalskom se za svetlo žutu kosu koristi izraz ‘loira’ (plava), dok u španskom za plavušu kažu ‘rubio’, što u bukvalnom prevodu znači ‘crvena’.
БОНУС ВИДЕО
