На први поглед, многи би желели да живе живот Мијатовића, али он га вероватно никоме не би препоручио, пре свега због трагедије 2009. године. Тада је његов син Андреј, којег је добио у браку са Еленом Караман Карић, преминуо је у четрнаестој години након тешке и неизлечиве болести.
„У таквим ситуацијама када вам се деси да добијете вест да са вашим дететом нешто није у реду и да су прогнозе доста негативне што се тиче његове болести и његовог развоја, онда је то увек шок. Зашто баш мени? Шта сам ја то скривио да ме Бог тако казни? Онда схватиш да се то дешава милионима људи, што ти у том тренутку то не знаш. Он је отишао пре 14 година, пуно је времена прошло. То је родитељски. Без обзира на каријеру и на све, за родитеља је једина најважнија ствар да деца буду здрава. Да ли ће бити одликаши, да ли ће бити успешна у животу, да ли ће направити каријере, то је битно, али секундарно. Најбитније је да су здрава, да су ту, да могу да причају, да те загрле, да те питају, да их питаш, да ти одговоре“, испричао је Мијатовић за емисију „Уна, дуе, тре“.
Иако су надмашена очекивања лекара, Андреј је преминуо веома млад.
„Кад се родио мени је речено да ће његов живот максимално потрајати до седме године уз пуно среће. Ево да вам кажем једу ствар, он је живео 14 година. Он је феномен! Не постоји већи борац од њега. Он је превазишао све прогнозе са великим проблемима и операцијама. Он је живео дупло више него што су биле прогнозе, мени је то за оца било феномен јер се борио. Ако је могао да се бори он, зашто не би могли да се боримо сви ми око њега? Не размишљате шта ће да буде сутра, за шест месеси… Једноставно, од његове седме године сваки његов дан је био, оно, видиш га, супер је, нема кризу, ма феноменало. Идеш тим правцем. Кад се приближи оно најгоре, онда се мало пореметиш, мало је тешко“, присетио се Пеђа.
Открио је том приликом Мијатовић и колико је тежак живот водио његов син.
Прочитајте још
„Андреј никада није ходао, никада није трчао, никада није причао. Има пар неких ствари које смо ми тумачили да говори то што ми мислимо да говори. Кад је био без криза, био је један насмејан дечкић и то ти остане у сећању. Наравно, остају ти и те грозне ствари у сећању, али увек се бориш да те лепе ствари победе оне лоше.“